Prati se repertoar dramskih i humorističkih serija od 1972. do 1976. godine. koji se zasniva na negovanju tri osnovna tematska kruga: književne baštine, revolucionarnih tradicija i NOB i savremene tematike.

Humorističke serije nalaze se, pak, na prekretnici, često pod udarima tzv. idejne kritike. Od dramskih serija ovog vremena pažnja se usmerava na Pesmu po romanu Oskara Daviča, Otpisane Dragana Markovića, Salaš u Malom Ritu Arsena Diklića, Dimitrija Tucovića Milovana Vitezovića, Beogradske priče po pripovetkama Veljka Petrovića.

Od humorističkih serija u epizodi su se našli Građani sela Luga Žike Lazića, Kamiondžije Gordana Mihića, Filip na konju po romanu Vase Popovića, Pozorište u kući Novaka Novaka i Grlom u jagode Srđana Karanovića.

Učestvuju: reditelj Živojin Pavlović, scenaristi Dragan Marković, Milovan Vitezović, Novak Novak; snimatelj Slavko Aleksijević, glumac Branko Cvejić

Scenarista dr Miroslav Savićević, voditelj Mića Orlović, reditelj Nikola Lorencin

Njegovo je utvrđenje na temenu Hisara, njegova je kula kraj Toplice i crkva u podgrađu, po njemu je nazvana glavna gradska ulica. Stari Jug Bogdan i njegovih devet sinova, kao devet bisernih krugova, centralni su deo gradskog grba. A jedno selo u blizini Prokuplja nazvano je Jugbogdanovac.

Turski istoričar Nešri piše da je u bici na Kosovu učestvovao i toplički vojvoda, uticajna ličnost i savetnik kneza Lazara. Istoriji je poznat i po tome što se pominje u povelji kneginje Milice, kao jedan od velmoža Toplice. Moguće je da je sećanje na njega osnova za legendu o Jug Bogdanu.

Nije potvrđeno da su kosovski junaci Kosančić Ivan i njegov pobratim Toplica Milan istorijske ličnosti ili su samo deo narodnog predanja. Izvesno je da je despot Ivaniš imao imanje kraj reke Kosanice, desne pritoke Toplice, a Milan Toplica je gazdovao imanjem u okolini prokupačkog sela Viče. Mnogo je toponima u Toplici koji su vezani za kosovski boj. Po predanju, srpska vojska je na putu za Kosovo, predahnula i večerala u selu Trpeze. U Prokuplju su odlučili da jedan od simbola grada, Jug Bogdanovo utvrđenje na Hisaru, obnove i zaštite.

Reka Toplica sa obronaka Kopaonika, silazi u krajeve koji su po njoj dobili ime i kod Hisara zastane, kao da se premišlja kojim će putem do Južne Morave. Ćudljivo, umesto napred, krene da obilazi i obavija brdo, grejući mu leđa a zatim, posle nekoliko kilometara, kao da se pokajala, vraća se blizu mesta na kojem je zastala i mirno nastavlja put Niša i Južne Morave. Uinat zakonima prirode, umesto da pređe tih nekoliko stotina metara napred, grli se i nerado oprašta sa bratom Hisarom.

Istraživanja na arheološkom nalazištu Pločnik, koje je otrkiveno 1927. godine, pokazala su da je ovaj kraj bio naseljen i u vreme neolita. Bogatstvo materijalne kulture navelo je Milutina Garašanina da mlađu fazu vinčanske kulture nazove Vinča, Pločnik.

Ono što lokalitet Pločnik čini posebnim je pedesetak bakarnih predmeta koji su ovde pronađeni i koji svedoče o tome da su stanovnici drevnog Pločnika na razmeđi šestog i petog milenijuma pre nove ere savladali tehnologiju prerade bakarne rude. Ovde je započelo metalno doba koje i danas traje.

Urednik: Vladimir Novaković
Autor teksta: Dragan Stojanović
Snimatelj: Pavle Tanasijević
Montažer: Nemnja Radić

Svesni smo koliko nam je ova situacija sa virusom prouzrokovala probleme u normalnom funkcionisanju, pa je čitava redakcija SAT-a odlučila da pomogne vozačima.

Pokušaće da odgovore na pitanja gledalaca i reše probleme koje su im poslali. Govoriće o snabdevanju gorivom, naplati parkinga, registraciji, atestima, održavanju vozila, pomoći na putu i svemu drugom što zanima vozače u vreme trajanja vanrednog stanja.

Urednik i voditelj je Mladen Alvirović.

Repriza emisije je petkom u 14.00 na Drugom programu.

Znamo da su ratovi nekada stajali u vreme Olimpijskih igara a da li danas ako je Korona zaustavila svet staju i ratovi? Kakvo je stanje na Bliskom istoku, pogotovo u ratom razorenoj Siriji, kakvo je stanje u Iranu, zemlji koja je najpogođenija virusom u tom regionu, šta se dešava sa migrantima koji se i dalje lako kreću.

Srpski psihijatar Đorđe Koldžić osmislio je i trenutno vodi program psihološke podrške zdravstvenom osoblju medicinskog centra Tafts u Bostonu. Inače, baš Boston i Masačusets Donald Tramp je označio kao sledeće moguće žarište virusa Korona u Americi. O Srbima i Amerikancima, načinima borbe protiv pandemije i može li se izgraditi kolektivni psihološki imunitet na Koronu?

Možemo da iskoristimo mogućnosti i postanemo bašta Evrope, ostanemo bašta Evrope.

Zato u ovom izdanju Znanja imanja govore: Igor Đurđević u Markovoj crkvi udružio
je med i darove šipurka. Maštu frizera deli sa kreacijom za zdravlje u teglici.

Dobrivoje Petrović iz sela Radovci - pokreće ga mini mlekara u poljoprivrednoj školi. Povećava dnevnu proizvodnju mleka na 600 litara.

Dragana Simović - selo Vranjani majstor u karateu u harmoniji pokreta i ukusa.

Melisa Đukić, ljubav je iz Londona dovela u Tometino polje. Proizvodi biološki vrednu hranu i želi da putnicima sveta pokaže lepote Požege.

Jelica Spasojević u Krnjači u porodičnom biznisu širi kulturu stanovanja.

U komšiluku Cica Vujović zove u "Mali raj" - nudi uživanja za sva čula.

Na drugoj bini, Bane Lalić i „MVP" izvešće pesme sa novog albuma „Na slobodi" koji su objavili krajem prošle godine. U pratnji sjajnih muzičara i prijatelja, Bane će nam uživo predstaviti pesme „Sav moj zvuk", „Gravitacija" i „Jugo na plin".

Novi „klinci" na muzičkoj sceni, prošle godine objavili su prvi album pod nazivom „Mi nećemo promeniti svet". Grupa „Dram" svoje pesme posvećuje mladosti i ljubavi, a muziku koju sviraju opisuju kao „indi gas".

Govorićemo i o stilu pop i rok muzičara, kako su muzičke zvezde izgledale nekada i koliko je vizuelni identitet danas postao važan na muzičkoj sceni.

Gledajte nas u petak 10. aprila, od 23.10 časova!

Pratite nas i pišite nam na svim društvenim mrežama 3BZ, i obavezno posetite naš zvanični YouTube kanal sa najnovijim numerama iz prethodnih epizoda:
3BZ you-tube: https://www.youtube.com/channel/UCR5CVjXnYRq83NUDaZqpw_A
3BZ facebook: https://www.facebook.com/3bojezvuka/
3BZ instagram: https://www.instagram.com/3bojezvuka/
3BZ twitter: https://twitter.com/3bojezvuka/
3BZ e-mail: 3bojezvuka@rts.rs

Urednik: Jelena Vlahović

Za svakog đaka škola je noćna mora, a za Lava pravi horor! Lavu je hitno potrebna Vukina pomoć oko pisanja domaćeg rada iz istorije, ali sad kad mu treba - Vuka se ne odaziva. Vuka ima pametnija posla, pozira poznatom holandskom slikaru Vermeru... Ali Lav je uporan u nameri da ga Vuka primi i upada njenu sobu. Iznervirana što je omeo u poziranju, Vuka pokazuje Lavu kako je njegovo poimanje "horor škole" mala maca u odnosu na ono što se dešavalo u školi u prošlosti. Pozivajući se na priče Vuka Karadžića, Vuka će Lavu ispričati tri priče o "disciplinovanju" učenika. A kako bi cela priča bila upečatljivija, Vuka se potrudila da uz pomoć gostiju iz prošlosti deo šarma stare škole Vuk oseti i na svojoj koži.

Glumci: Lenka Petrović i Dragan Sekulić
Urednik: Blaženka Bijelić
Scenaristi: Marko Pištalo i Kristina Đuković
Kompozitori: "Ljubičice" - Vuk i Petar Stevanović
Direktor fotografije: Marko Mikić
Reditelj: Milica Soldatović Mikić

Uloge: Jozo Laurenčić, Milan Srdoč, Severin Bijelić, Ljuba Tadić, Tatjana Beljakova, Branka Pantelić, Branko Tatić ...

Režija: Vladimir Pogačić

Anatolij Tolja Ćeremnih je Rus iz Sankt Peterburga. Ima 21 godinu. Prvi put je došao u Srbiju da bi posetio prijatelja sa kim je bio u kontaktu preko interneta. Obišao je celu Vojvodinu i Srbiju. Oduševljen prirodom planinskih predela u okolini Kraljeva, nagovorio je oca da mu pomogne da kupi kuću u selu Bresnik. Danas tu živi, daleko od magistralnog puta, sam vodi domaćinstvo, gaji stoku i ima ideje i poslovne planove da vrati život u selima, kao što je nekada bilo.

Autor i urednik: Ranka Jakšić

Snimatelj: Vladimir Marković

Montažer: Milica Živković

Ton majstor: Dragan Ušendić

Autor emisije Vera Katanić u rodnom gradu Nadežde Petrović

Ko je bila Nadežda Petrović?

Prva slikarka srpske moderne na prelasku iz devetnaestog u dvadeseti vek. Ali isto toliko koliko je bila slikarka, bila je i hrabra dobrovoljna bolničarka u tri rata,  Prvom i Drugom balkanskom i u Prvom svetskom ratu.

Ova neustrašiva žena, bila je žestoki borac za političke slobode i borila se za južnoslovensku ideju. Izrazito društveno i kulturno angažovana. U svoju biografiju upisala se i kao jedna od osnivača Kola srpskih sestara, prva žena ratni fotograf u Srbiji i čak pisac jedne drame.

Priču o Nadeždi počinjemo u Čačku, gradu gde se rodila, a završavamo u Valjevu, mestu gde se njen život ugasio. A između je život, njen sadržajni život, koji je trajao samo 42 godine.

Emisija o Nadeždi Petrović ima dva dela.

Autor emisije Vera Katanić

Realizator emisije Maja Mandić

U Pariz stiže u svojoj 37. godini sa ključevima koje joj je Meštrović dao od svog ateljea. Svetao i prostran atelje bio je u ulici u kojoj je živelo nekoliko poznatih slikara, poput Šagala i Modiljanija...

Ulazimo u doba Prvog i Drugog balkanskog rata i Velikog rata, gde je Nadežda u prvim redovima kao dobrovoljna bolničarka. Slika na platnu, ali slika i istoriju foto-aparatom koji je kupila još u Minhenu.

Žana Gvozdenović, istoričar umetnosti iz Muzeja savremene umetnosti govoriće nam o poslednjoj Nadeždinoj slici "Valjevska bolnica".

Vladimir Krivošejev, direktor Narodnog muzeja u Valjevu, pokazaće nam zdanje gde je srpska slikarka preminula.

Upoznaćemo vas i sa najbližim rođacima naše heroine.

Autor emisije: Vera Katanić

Realizator: Maja Mandić

Takav je Matijas Nojbert, Nemac iz Hamburga. Sa devetnaest godina je napustio zemlju i otišao u svet da igra tenis. Prvi put je došao u Beograd 2004. godine da igra na teniskim turnirima, a 2006. godine dolazi na poziv da radi kao trener i sparing partner Novaku Đokoviću. Ostaje u Beogradu i ženi se Anetom Vlaški, instruktorkom joge. Porodica je odabrala Beograd kao „bazu" za življenje sa sinom Andrijanom, a Matijas odlazi u Austriju, Švajcarsku, Španiju, Ameriku da drži časove tenisa i radi kao sparing partner.

U emisiji Matijas govori o tome koliko su Srbi odgovorni prema sebi i svom zdravlju kada je reč o rekreativnom bavljenju sportom. "Prave velike pauze i ne dolaze na treninge dok traje slava. Pojave se pred odlazak na more", kaže Matijas. Reći će Matijas u emisiji i o tome koliko se život u Srbiji izmenio otkad je on došao, o svom odnosu prema porodičnim obavezama, o tome koliko je lakše otvoriti fitnes klub u Srbiji nego u Nemačkoj. Za njega je život u Srbiji pun iznenađenja, koja su mu bila na početku čudna, a sada često treba da se podseti da je Nemac jer se potpuno uklopio u srpske klišee.

Autor i urednik: Ranka Jakšić
Snimatelj: Gojko Despotović
Montažer: Đorđe Anđelković
Snimatelj zvuka: Dragan Ušendić
Obrada zvuka: Nebojša Dragićević

U prvoj emisiji koja je na programu 1. januara na Satelitskom programu RTS gledaoci će moći da se upoznaju sa srpskom zajednicom koja živi u Južnoj Africi.

Južni region afričkog kontinenta Srbi naseljavaju od kraja 18. veka. Migracioni talasi 80. i 90. godina, Južnoafričkoj Republici "donose" visoko obrazovane Srbe i sada oko 20 000 Srba na drugom po veličini kontinentu na svetu, čini intelektualnu dijasporu, o kojoj će Srbija prvi put čuti upravo u trodnevnom serijalu Afrika i Srbija na vezi.

Od oko 20 000 Srba, 10 000 živi u Johanesburgu, posle Lagosa, najvećem gradu Subsaharske Afrike. U Johanesburgu, gradu koji još nazivaju Džozi, Džoburg ili Egoli što znači Zlatni grad, koji je prečnika 120 km, decenijama se uspešno razvija srpska komuna.

Škola Sv. Sava radi već 10 godina, smešteni su na crkveno školskom imanju gde se nalazi i crkva Sv.Toma, inače jedini srpski hram na tlu afričkog kontinenta.

SKUD Afrika je prvo srpsko kulturno - umetničko društvo na ovim prostorima, te je ekipi emisije Srbija na vezi bilo veliko zadovoljstvo da ovog leta budu počasni gosti na drugom godišnjem koncertu.

Povod za odlazak ekipe Programa za dijasporu bila je finalizacija projekta za svrstavanje srpskog jezika u zvanični obrazovni sistem Južne Afrike.

O Srbima u Johanesburgu i srpskoj zajednici u Bocvani, o njihovim pozicijama koje ostvaruju na osnovu visokog obrazovanja koje su poneli iz Srbije, o svetskim ljudima sa srpskim prezimenima i o mladima u ovom delu sveta, gledajte u specijalnim emisijama iz serijala "Afrika i Srbija na vezi".

Prvu emisiju serijala pod nazivom Afrika i Srbija na vezi možete pogledati 1. januara 2013. na Satelitskom programu RTS u 22.00 sati.

Druga emisija serijala - Portreti, biće emitovana 2. januara u 22.00 sati, takođe na Satelitskom programu RTS.

Treću emisiju pogledajte 3. januara u 22.00 sati na Satelitskom programu RTS. Naziv emisije je Da se upoznamo i prepoznamo.

Autor i urednik emisije je Jelena Đorđević Popović, a sliku potpisuje Dimitrije Hadži Nikolić.

Radoslav se ponosio svojim carskim poreklom. Čak se i potpisivao na grčkom jeziku i to prezimenom carske loze Duka. Istorijski spisi beleže i da se više osećao Grkom nego Srbinom.

Srpsku kraljicu Anu opisuju kao lepu i nemirnu ženu zbog koje, kako beleži monah Teodosije, srpski kralj "postrada umom".

Srpska vlastela bila je nezadovoljna Radoslavljevom vladavinom i na presto, prevratom dolazi mlađi brat Vladislav.

A Radoslav i Ana odlaze najpre u Dubrovnik, potom u Drač gde se, kako kazuje pisac nemanjićke epohe, Teodosije, zbiva drama.  Ana u Draču vara svog supruga sa izvesnim Frugom...

Autor emisije i scenarija Vera Katanić

Režija Ernestina Gligorijević

Srpski kralj Radoslav, treći je vladar iz dinastije Nemanjića. (1228-1234)

Prvorođeni je sin Stefana Prvovenčanog. Unuk Stefana Nemanje i unuk vizantijskog cara Aleksija Trećeg. I majka Evdokija i supruga Ana Komnina bile su Grkinje. Imao je još tri brata po ocu: Vladislava, Uroša i Predislava.

Radoslav je prvi srpski kralj koji je kovao novac. Arheološka otkrića upućuju da je kovnica moneta bila među bedemima tvrđave Ras, nadomak današnjeg Novog Pazara.  Sav pronađeni novac čuva se u trezoru Narodnog muzeja u Beogradu i u stalnoj je postavci.

U ovoj kući kulture čuva se i verenički prsten kralja Radoslava i kraljice Ane, izrađen verovatno u Solunu oko 1219/1220.

Radoslav se ponosio svojim carskim poreklom. Čak se i potpisivao na grčkom jeziku i to prezimenom carske loze Duka. Istorijski spisi beleže i da se više osećao Grkom nego Srbinom.

Srpsku kraljicu Anu opisuju kao lepu i nemirnu ženu zbog koje, kako beleži monah Teodosije, srpski kralj "postrada umom".

Srpska vlastela bila je nezadovoljna Radoslavljevom vladavinom i na presto, prevratom dolazi mlađi brat Vladislav.

A Radoslav i Ana odlaze najpre u Dubrovnik, potom u Drač gde se , kako kazuje pisac nemanjićke epohe, Teodosije, zbiva drama.  Ana u Draču vara svog supruga sa izvesnim Frugom...

Autor emisije i scenarija Vera Katanić
Režija Ernestina Gligorijević

Ekipa naše emisije je boravila nedavno u Švedskoj, Geteborgu, gde je 25. maja obeleženo 40 godina parohije i 10 godina postojanja srpskog hrama Sveti Stefan Dečanski. Velikim zalaganjem srpske zajednice u tom delu Švedske, otkupljen je nekada protestanski hram i pretvoren u pravoslavni, srpski.

Danas je to duhovni i kulturni centar Srba u Skandinaviji koji služi na ponos ne samo Srbima, već i svima ostalima koji žive na tim prostorima i koji ga rado posećuju kao svoj dom. Veliki broj Rusa, Ukrajinaca, Belorusa, Rumuna i njihovih prijatelja Šveđana, okupio se i na ovoj svečanosti deleći radost okupljanja i druženja.

Za emisiju govore njegovo preosveštenstvo episkop britansko-skandinavski g. Dositej koji je zajedno sa ruskim sveštenicima, pravoslavnim švedskim i drugima, služio svetu arhijerejsku liturgiju, protojerej stavrofor Dragan Mijailović, prota Dragan, koji je i osnovao parohiju pre 40 godina i na čiju je inicijativu nastao ovaj hram, sada najveći u Skandinaviji, kao i sveštenici koji sada vode ovaj hram.

Urednik Suzana Gvozdenović Puzović

Reditelj Dragica Gačić

Najveći problem predstavljaće za njega susret i sukob sa generalom Šarčevićem koji je došao da poseti ćerku Dunju - zbog čega će se posle kajati. Milena zatiče Drakčeta u neverstvu.

Prema scenariju Radoslava Pavlovića, seriju je režirao Marko Marinković.

Igraju: Vojin Ćetković, Dragan Jovanović, Dubravka Mijatović, Tanasije Uzunović, Vera Čukić, Jelica Sretenović, Ljubinka Klarić, Aljoša Vučković, Suzana Lukić, Lazar Dubovac, Ana Stefanović, Iva Štrljić, Milena Pavlović, Dubravko Jovanović i drugi.

Antička Grčka i antički Rim usadili su nam osećaj i poimanje umetničkog, lepog, skladnog i vrednog.

Dela Antike i danas nas okružuju a teorije koje su postavili antički filozofi i teoretičari umetnosti, o pojmu i značaju umetničkog dela, i danas ne gube na značaju.

O tome šta je umetnost, da li se pojam lepog menjao kroz vekove, kako su u Antici ukrašavani domovi i javni prostori govori prof. dr Zoja Bojić, jedna od naših najvećih poznavalaca Antike, dobitnica nagrade Nikola Milošević, profesor i predavač na više svetskih Univerziteta, među kojima je i Univerzitet u Sidneju.

Urednik i autor emisije: Jasmina Vujnović Milošević