Kao i Muhamed Ali, Ristić je praktikovao netipičan način borbe sa spuštenim gardom i brzim kretanjem po ringu. Zbog toga ga je i Anđelo Dandi primetio na jednom svetskom prvenstvu u boksu.
Karijera Bratislava Ristića trajala je punih dvadeset godina, od 536 mečeva imao je 501 pobedu, 27 izgubljenih i osam nerešenih borbi. Na evropskim i svetskim šampionatima osvojio je dve srebrne medalje, izgubio u finalu od kubanskih boksera, koji su uz Jugoslovene i Ruse tada bili svetska sila.
Ristić je samo jedan od šampiona zbog koga je Prokuplje dobilo epitet grad boksa. Za samo dvadeset godina dao je čak pedeset jednog šampiona. I danas, trideset godina kasnije, ovde, u gradu od jedva dvadeset sedam hiljada duša, teško je preći ulicu, a da ne sretneš nekog borca iz te zlatne generacije.
Prokuplje je jedini grad koji je imao čak tri standardna reprezentativca, Fazliju Šaćirovića, Bratislava Ristića i Džafera Ališanovića.
Zašto o se o prokupačkim bokserima ne zna mnogo. Da li je Ćure zbog boemskog života propustio šansu da bude Muhamed Ali u pero kategoriji? Da li je priča o prokupačkim bokserima dobra i za film?
Urednik: Gorislav Papić
Autor emisije: Dalibor Žarić
