Za pešačenje najčešće kažu da je šetnja ili pak hodanje. Delimično tačno, ali nepotpuno. To je filozofija ispunjavanja životnog programa, poseban izbor svakog čoveka koji pešačeći, usporeno, nasuprot današnjem brzom vremenu, upoznaje različite krajeve i ljude, ostvarujući misiju prijateljstva, poštovanja i čuvanja prirodnog i stvorenog nasleđa. U Evropi je trasirano dvanaest velikih pešačkih staza, dužine oko 55.000 kilometara. Kroz Srbiju prolaze četiri evropska puta u dužini od 3.5000 kilometara. Privilegija je hodati planinama, brdima i šumama Srbije. Od Jastrepca, preko Kopaonika, Stare i Suve planine, Rajca, Rtnja pa do Đavolje varoši, Ovčarsko-kablarske klisure i Zlatarskog jezera.
Nezaobilazno je pešačenje kroz vekova. Srpski manastiri su remek dela srpskog srednjovekovnog graditeljstva. Kamene rozete, simboli slavne prošlosti Nemanjića, stožeri su bitisanja jednog naroda, kulture i tradicije. Karika koja spaja države je i upoznavanje ljudi tokom pešačenja po Evropi. Iz Srbije preko Đerdapa pa sve do Transilvanije u Rumuniji, prošetali smo Karpatima. Stazama i bogazama izašli smo na najviši vrh Grčke, Mitikas na Olimpu, obišli Durmitor, manastir Ostrog i Lipsku jamu u Crnoj Gori, a pešačili smo i do planinskih vrhova u Albaniji.
Za kraj ove priče, otkriću vam tajnu koju mi je poverio deda, a živeo je punih devet decenija. Recept dugovečnosti glasi: svakodnevno pešačite bar tri kilometra i pojedite jednu jabuku. To će vam ojačati volju i telo, oslobodićete se stresa, a matematički gledano godišnje ćete tako, evropskim korakom zadovoljstva, prepešačiti razdaljinu od najvišeg vrha Srbije do Grosgloknera u Austriji, što je više od hiljadu kilometara.
Autor: Dragoslav Gogić
Kamera i montaža: Dragoslav Gogić
Grafička obrada: Vladan Nikolić
Urednik: Ljubisav Aleksić
