Ova priča sastavljena je od priča o nekoliko ljudi koji su činili manje vidljivu struju, alternativni tok iz kog su isplivali naši najznačajniji filmovi, autori, prvi autorski omoti ploča i prva avangardna televizija.
![Put u budućnost: Dugo očekivani početak kraja]( "Put u budućnost: Dugo očekivani početak kraja")
↧
Put u budućnost: Dugo očekivani početak kraja
↧
Ovo je Srbija
Vernici koji slave katolički Božić u Kraljevu i sedam godina posle zemljotresa neće prisustvovati služenjima mise za Badnji dan i Božić u Katoličkoj crkvi, jer još nije obnovljena. Mise se služe u pomoćnoj prostoriji u crkvenom domu. Više u prilogu Ratka Bečkog.
A kako Božić proslavlja jedna slovačka porodica iz Pančeva u prilogu Gorana Jovičića.
Pratite nas i na Jutjub kanalu i Fejsbuk
Urednici emisije: Gordana Petrović i Ljiljana Ivanović
Voditeljka: Dragana Anastasijević
Odgovorna urednica Redakcije Dopisništva: Gordana Jakovljević
ovo_je_srbija@rts.rs
↧
↧
Srbija na vezi
Gost emisije zamenik gradonačelnika Vukovara Srđan Milaković govori o aktuelnoj privredno-političkoj situaciji u tom gradu, međunacionalnim odnosima i suživotu, položaju srpske zajednice i problemima sa kojima se suočavaju, odnosno koja su to još ostala otvorena pitanja sa kojima će se Srbi u Vukovaru i Hrvatskoj najviše baviti u nadolazećoj godini.
A kako će izgledati region u novoj godini, odnosno šta nas čeka u 2018., i kakvi bi odnosi među državama u regionu mogli da budu u narednoj godini, posebno gledano iz ugla položaja Srba u zemljama okruženja, govori politički analitičar i ekspert za međunarodne odnose dr Srđa Trifković sa kojim je razgovarala Mirjana Raičević Tasić.
Gošća u studiju je i mlada slikarka iz Niša Milica Kostić, koja je ovih dana za svoj rad dobila i visoko međunarodno priznanje, govori o svom stvaralaštvu kao i o predstojećem izlaganju u zemljama regiona.
U završnom delu emisije predstaviće nam se i Kamerni mešoviti hor „Javor" iz Vukovara.
Urednici emisije: Milena Vujović i Miroslav Karlica.
Muzički urednik: Branka Lolić
Reditelj: Ernestina Gligorijević.
↧
Jutarnji program
Videćemo šta nam donosi nova OTT platforma i kako besplatno mogu da se gledaju programi RTS-a?
U Srbiji su 24 banke u stečaju. Šta se događa sa njihovim potraživanjima, da li građani još osećaju posledice njihovog gašenja?
Posle pola 9 govorićemo o tome kada igra prestaje i da li su igračke i danas mikrokosmos sveta odraslih.
Na kraju emisije Aca Stojanović o sportu i zanimljivostima iz sporta na prelazu iz godine u godinu.
Urednik Dušica Tasić
Voditelj Ana Babić
↧
Tako stoje stvari
Može li se preterati s novogodišnjim ukrasima, ili je dozvoljeno sve što utiče na dobro raspoloženje?
Čovek iz senke sa životom za tri filma. Estradni menadžer Dragoslav Gane Pecikoza naš gost.
Samoća je uvek teška... A kako je tek biti sam kad se čini da svi imaju s kim da slave. O tome u fokus grupi.
Kultni Studio 6 Radio Beograda od večeras u novom izdanju.
Verzija ima bezbroj, retko ko ga ne voli, a još je manje onih koji ga nisu nikad probali... A sve je zasluga jednog grofa po imenu Sendvič.
Voditeljka Nataša Miljković, urednica Vesna Terzić
↧
↧
Kulturni dnevnik
Premijera plesne predstave za decu i mlade Pepeljuga, održana je u Bitef teatru. Dramski tekst i režiju potpisuje Jelena Kajgo. Kompozitori mlađe generacije od 2004. godine promovišu svoje stvaralaštvo u okviru projekta KoMa-Koncertima mladih autora. Četrnaesto izdanje Kome održano je u Beogradskoj filharmoniji. Za Kulturni dnevnik o Isidori Sekulić i o najnovijim istraživanjima njenog opusa, pre svega kao prve Evropljanke srpske kulture govori Bojana Stojanović Pantović. Blokčejn se prethodnih godina pretvorio u još jedan internet termin o kome se samo šuška i koji jako mali broj ljudi razume. U poslednje vreme se sve češće može sresti i u kulturi. Udruženje novinara Srbije je na uručenju godišnjih nagrada priznanje za životno delo dodelilo novinaru i rok kritičaru Petru Peci Popoviću. Tim povodom, on je gost Kulturnog dnevnika.
Svake večeri, od ponedeljka do petka, na Prvom programu, posle Dnevnika u 23, emituje se Kulturni dnevnik. Emisija je presek najznačajnijih vesti iz umetnosti, kulture, ali i pop-kulture, dizajna, novih tehnologija... Novinari, dopisnici, saradnici RTS-a javljaju se svakodnevno sa mesta najvažnijih i najzanimljivijih događaja. Kulturni dnevnik reafirmiše profesiju kritičara. Gosti Kulturnog dnevnika su vodeće ličnosti iz sveta kulture i umetnosti.
Urednica: Selina Lovren Aksentić
Realizator: Maja Mandić
Montaža: Miloš Aćanski
↧
Beogradska hronika
Otkrivamo šta je posao IT stručnjaka u zdravstvu.
O prvim cirkusima na ovim prostorima, zabavnim parkovima i čaroliji zimskog vašara razgovaramo sa gostom Vasilijem Županjevcem.
Kako se đaci Prve i Druge ekonomske škole bore za svoju drugaricu?
Gost "Hronike" je i Davor Jovanović, mladi pevač humanog srca.
Urednici emisije Rada Đurić, Dubravka Aleksić i Igor Bulat
↧
Koridori
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je prilikom obilaska radova na južnom kraku međunarodnog putnog Koridora 10, na autoputnoj trasi kroz Grdeličku klisuru, da će kompletan auto-put, i na južnom i na istočnom kraku Koridora 10, biti završen naredne godine. Na trasi južnog kraka kroz Grdeličku klisuru, jednom od zahtevnijih gradilišta u Evropi, radovi se izvode u veoma složenim terenskim uslovima i do sada je završeno 92% predviđenih radova.
Južni krak Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru
Aerodrom "Nikola Tesla" tokom zimske sezone radi neometano i neprekidno je otvoren za avio-saobraćaj bez obzira na vremenske uslove. Aerodrom raspolaže najsavremenijim uređajima za sletanje i poletanje aviona u uslovima izuzetno smanjene vidljivosti. Godina 2017. biće zabeležena kao godina u kojoj je za 55 godina postojanja naša najveća vazdušna luka oborila rekord u svim segmentima poslovanja. Ugostili su i petomilionitog putnika, a do kraja godine očekuje se 5,3 miliona miliona.
Aerodrom "Nikola Tesla"
Tokom zimskog reda letenja, koji će se primenjivati do 24. marta 2018. godine, 26 avio-kompanija sa Aerodroma "Nikola Tesla" putnicima u redovnom avio-saobraćaju omogućava direktne letove za 62 destinacije u 36 država na četiri kontinenta. Putnicima iz Srbije koji novogodišnje i božićne praznike ili zimski odmor žele da provedu na nekoj od egzotičnih destinacija pogodnosti nudi ruska nacionalna avio-kompanija "Aeroflot". O tome za emisiju "Koridori" govori predstavnik "Aeroflota" u Srbiji gospodin Vladislav Mordvinov.
Vladislav Mordvinov, predstavnik "Aeroflota" u Srbiji
Na putevima širom Srbije, zbog predstojećih praznika, povećan je broj učesnika u saobraćaju. JP "Putevi Srbije" i Sektor naplate putarine će tokom novogodišnjih i božićnih praznika pojačati rad na naplatnim stanicama kako bi se obezbedio nesmetan prolazak vozila na putevima pod naplatom. Kako se i u narednom periodu očekuje promenljivo vreme iz Puteva Srbije podsećaju sve učesnike u saobraćaju da je posedovanje zimske opreme obaveza i preduslov za bezbednu vožnju u zimskim uslovima.
Goran Maslar, urednik emisije "Koridori"
Ovonedeljno izdanje emisije o saobraćaju i strategiji razvoja "Koridori" je poslednje koje realizujemo u 2017. godini. Svim gledaocima čestitamo predstojeće praznike.
Zahvaljujemo što ste nas gledali, što ste nam slali predloge i sugestije kako bi emisija "Koridori" i u 2018. godini bila interesantna i gledana. Nadamo se da smo u ovoj godini ispunili vaša očekivanja. Istraživanja gledanosti pokazuju da je emisija "Koridori" u danu emitovanja među najgledanijim emisijama na drugom programu RTS-a.
Urednik emisije "Koridori": Goran Maslar
↧
Čaplin, genije i disident Holivuda
Čaplin se rodio u siromašnom dikensovskom okruženju južnog Londona, samo četiri dana pre čoveka koji će 30-ih godina nositi čaplinovske brkove i imati sumanute ideje, da vlada svetom. Bila je prava katarza da neko tada može da se smeje u lice tom okrutnom klovnu, rekao je Miloš Forman, govoreći o Čaplinovom karikaturalnom prikazu Adolfa Hitlera.
Čarli Čaplin bio je prva prava zvezda Holivuda, stvorio je ličnost s kojom će se poistovetiti mali čovek širom planete. Šarlo, sam protiv svih i kad su svi protiv njega, mali čovek u velikim društvenim procesima.
Čarli Čaplin bio je društveno angažovani umetnik. On će 1936. godine kritikovati industrijalizaciju koju je personifikovao Ford. Posle Drugog svetskog rata biće oteran iz Amerike posle lova na crvene veštice senatora Makartija. Razlog - Čaplinova navodna veza sa komunistima, što do danas nije dokazano.
U emisiji pogledajte kako je Čaplin prešao put od komičara u vodvilju da jednog od najvećih genija koji je stajao pred filmskom kamerom.
U emisiji govore: Božidar Zečević, Petar Volk, Milan Ristović, Radina Vučetić i Aleksandar Erdeljanović.
Autor: Stevan Kostić
↧
↧
TV lica... kao sav normalan svet
Ekipa serijala "Tv lica kao sav normalan svet" želi da vam ovom emisijom prenese najlepše želje i da pazničnu atmosferu doživite tako što ćemo zajedno zaviriti na snimanje novogodišnjeg programa RTS-a ,ali ćemo vas podsetiti i nekih gostiju, snimanja i koncerata iz 2017.
Tako će ova emisija biti puna muzike, smeha i dobrog raspoloženja, ali i situacija iza kamere koje niste imali priliku da vidite.
Srećnu 2018. poželeće vam Bora Đorđević, Tanja Bošković, Bane Zeremski i Boda Ninković, Đule Van Gog, Branko Kockica, Nemanja Radulović, Minja Subota, Joca Adamov...
Autor Tanja Peternek Aleksić
↧
S Tamarom u akciji
Imajući u vidu kakve neverovatne i često bajkovite doživljaje Tamara i njem tim priređuju porodicama kojima pomažu, svi su izgledi da se o ovoj vrednoj, požrtvovanoj i veseloj ekipi pročulo i na dalekom Severom polu - posetio ih je Deda Mraz, lično! Naravno, bili su tamo i irvasi i patuljak...
Dvanaesta epizoda emisije "S Tamarom u akciji", posvećena je petočlanoj porodici Milić iz sela Ćirikovac, kod Požarevca. Zajednicu čine baka Verica, sin, snaja i dve unuke. Slađan i Blagica su gluvoneme osobe. Upoznali su se na novogodišnjoj proslavi u Paraćinu pre 20 godina i od tada su zajedno. Baka Verica je sa dosta muka odgajala gluvonemog sina ipak njen trud i upornost nisu bili uzaludni - Slađan je danas dobar, pošten i odgovoran čovek.. Devojčice Jelena i Jovana su tinejdžerke, izuzetno lepo vaspitane i dobri đaci. Otac porodice radi u javnom preduzeću "Prim" u Kostolcu kao automehaničar. Zahvaljujući razvijenim drugim čulima, uspešno popravlja motore. Blagica je nezaposlena, nekada je radila u štampariji.
Kuća Milića je mala po kvadraturi ali je na dva sprata. Sagradili su je baka Verica i njen pokojni suprug. Najveći problem objekta je izuzetno malo kupatilo... Zatim, pošto gornji sprat nije povezan sa donjim, devojčice su prinuđene da izlaze napolje da bi došle do prizemlja, gde se nalazi kupatilo...
Pošto roditelji ne mogu da ih čuju kada treba da im otvore vrata, ćerke koriste baterijske lampe, da bi kroz prozore otac i majka mogli da ih vide.
Tamara Grujić je i ovoga puta, osim ekipe njenih majstora, inspirisala na solidarnost brojne ljude dobre volje i u ovom kraju Srbije pa je i ovonedeljni tim koji je pomagao porodici Milić radio kao velika, složna družina. Sa lakoćom i na vreme uspešno su savladali obimne građevinske radove. Ni jaki udari košave koji su ih pratili tokom čitave sedmice, nisu ih omeli u nameri da usreće Miliće.
Tamarinoj ekipi u pomoć je pritekla i lokalna privatna građevinska firma koja je uradila fasadu i pomoćni objekat za životinje. Slađanove kolege, brojna ekipa bravara iz JP "Prim" uspešno je rešila problem unutrašnjeg stepeništa i spoljašnje ograde.
Uz još jednu veoma inspirativnu porodičnu priču, bajkovito useljenje u novu kuću, u ovoj epizodi ćete videći i čuvenu ergelu u Ljubičevu, Viminacijum, zadiviće vas sigurno veština višebojaca i malih požarevačkih voltižera i saznati poznate detalje iz života čuvene slikarke Milene Pavlović Barili...
↧
Upitnik
Šta nas čeka u 2018. godini kada su u pitanju životni standard, ekonomija, politički izazovi? Šta je još osim povećanja plata i penzija potrebno da bi građani živeli bolje? Kako pomoći prosečnoj srpskoj porodici da školuje decu i preživi od 1. do 1. u mesecu? Kakav je plan države za radnike javnog sektora, kao i za zaposlene u nekašnjim industrijskim gigantima, danas gubitašima? Koji su politički izazovi koji bi mogli uticati na stabilnost u države u idućoj godini?
To su samo neka od pitanja o kojima govore gosti Upitnika: Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta i Aleksandar Apostolovski, komentator Politike.
Autor i urednik: Olivera Jovićević
↧
Kulturni dnevnik
Ovih dana vratile su se iz Indije, sa obeležavanja godišnjica rođenja samoukog umetnika Neka Čanda, što je samo deo saradnje indijske ambasade i jagodinskog muzeja.
U Klubu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, predstavljen je CD, Kamerna muzika Vlastimira Trajkovića.
U Galeriji RTS-a otvorena je izložba povodom 60 godina Televizije Beograd, pod nazivom "Otelotvorenje likovnosti".
Direktnim radio prenosom koncerta Lene Kovačević i Big benda RTS-a svečano je otvoren digitalini Studio 6 Radio Beograda.
Pariski muzej Pikaso u saradnji sa Galerijom Tejt Modern iz Londona, do 11. februara 2018. izlaže stotinak Pikasovih remek dela: slika, skulptura i gravira, pokazujući svu umetnikovu svestranost, a značajna arhivska građa i lične fotografije to samo potvrđuju.
U Češkoj je u toku snimanje filma rađenog prema romanu "Obojena ptica", Poljaka Ježija Kosinskog koji govori o Drugom svetskom ratu. Rad će se nastaviti naredne godine u Ukrajini, Slovačkoj i Poljskoj.
Urednik Lidija Božić
Realizator Sanja Redžić
↧
↧
Psi laju, vetar nosi
Šesnaesti jun je, Dan D - dan pred konačni obračun sa "bankarima" i debelim Slađanom. Stavrići shvataju da je krajnje vreme da se udruže i smisle plan. Okupljaju se u Gladiolinom kabinetu. Vraća se i Mirče. Stavra, pošto je shvatio da je Violeta našla drugog finansijera, odlazi da se pridruži braći.
Za to vreme Radojica pakuje kofere. Dve avionske karte za Cirih su rezervisane. Rafaela se oprašta od deda Roje. On u suzama saznaje da će ipak postati pradeda.
Dok Stavrići vežbaju gađanje iz vatrenog oružja na vetrometini pored Save, spremajući se za okršaj sa Slađanom i "bankarima", Grozdana i baka nana osmatraju situaciju iz dvorišta.
Istovremeno, lepa Cigančica odvodi Hranu svojoj kući da ga predstavi porodici i ocu - Ciganinu Slađanu!
Bliži se podne - vreme za obračun. Cela porodica Stavrić je ispred dvorišta. Gledaju prema putu. Iz daljine dolazi kolona. Slađan i njegovi Cigani stižu. Čuju se pucnji.
↧
60 najlepših narodnih pesama
U nedelju 31. decembra, od 14.50 na Prvom programu RTS-a, Bojana Marković i Milan Popović odvešće vas ovoga puta "iza kamere" i na šaljiv način dočarati kako nastaju televizijske emisije "60 najlepših narodnih pesama".
Podsetićemo se mnogih najlepših narodnih pesama koje su do sada otpevane u studiju RTS-a, naročito onih koje su se vama najviše dopale u dosadašnjem ciklusu projekta "60 najlepših narodnih pesama". (Na istoimenom jutjub kanalu, ukupno ih je već 237!)
I dalje očekujemo vaše predloge - važno nam je koje su najlepše narodne pesme prirasle vašem srcu!
Načini glasanja za najlepše narodne pesme:
1. Zvanični RTS Youtube kanal: RTS 60 najlepših narodnih pesama
2. Fejsbuk stranica: 60 najlepših narodnih pesama (@60narodnih)
3. Tviter nalog: @RTS_60narodnih
4. Imejlom: 60narodnih@rts.rs
5. Poštom (adresa: RTS, Takovska 10, Beograd/ za emisiju "60 najlepših narodnih pesama")
6. Telefonskim pozivima (tokom radijske emisije subotom na RB1): 011/322-5099, 011/322-5299
Zajedno ćemo odabrati "najbolje od najboljih" - šezdeset najlepših pesama narodne muzike svih vremena!
RTS 1, nedelja 31. decembar u 14.50: "60 najlepših narodnih pesama"
Voditelji emisije: Bojana Marković i Milan Popović
Urednici emisije: Dušan Šukletović i Milan Popović
Muzički urednici: Jovana Dukić i Dušan Šukletović
Scenario: po ideji Milana Popovića
Reditelji: Petar Stanojlović, Darko Kamarit, Milica Soldatović Mikić i Miodrag Kolarić
Podsećamo:
Osim televizijske emisije, subotom je od 14.00 na Prvom programu Radio Beograda istoimena radijska emisija "60 najlepših narodnih pesama" (urednik i voditelj Nenad Kamidžorac).
Ove subote, 30. decembra gosti radijske emisije biće legendarni pevač narodne muzike Raša Pavlović i dr Jelena Jovanović, etnomuzikolog. Uz novih dvanaest najlepših narodnih pesama, po izboru autorskog tima, možete i putem telefona predložiti svoj izbor tokom ove radijske emisije.
↧
Tako stoje stvari
Jedan je od "najgledanijih" pisaca za decu. Uz to dramaturg, reditelj i dugogodišnji urednik Dečjeg i školskog programa RTS-a, Vladimir Andrić je naš gost.
Kakve je atmosfera u Londonu u vreme praznika?
Mogu li se meštani Krupnja u novoj godini nadati i većem broju novih radnih mesta?
Zašto je Opština Krupanj počela da se bavi profesionalnom prozorišnom produkcijom?
Vaše malo, nekom mnogo znači. Kako možete da pomognete udruženju "Plava školjka"?
Zašto je kolekcija haljina jedne penzionerke zavredila da se od nje sačini izložba?
Emisiju pripremile Sanja Dragićević Babić i Svetlana Arsić.
↧
Povratna karta: Kulturni centar
Ova institucija ima mogućnost da baštini delo umetnika koji su se tokom dvadesetog veka uklesali u francusku i srpsku kulturu, od Šumanovića, Popovića, Veličkovića do Kusturice, Bregovića i stotina drugih, ali i da nametne vrednosti Srbije u jednoj od najvećih svetskih prestonica. Da li to i čini? Direktor Kulturnog centra Srbije, dramski pisac Radoslav Pavlović, prvi put govori o programu i planovima Kulturnog centra Srbije u periodu pred nama.
Najavljivana kao događaj 2017. godine u Kulturnom centru Srbije, izložba Istorijskog muzeja Srbije „Sveti Sava i Srbi“ okupila j veliki broj uglednih parižana francuskog i srpskog porekla, a prevashodno je namenjena dijaspori. Videćete zašto je, i bez spektakularnih eksponata, izložba o prvom među Srbima, u potpunosti opravdala ovaj epitet.
Institucija UNESKO-a već nekoliko godina u Srbiji budi strepnju zbog kulturne baštine na Kosovu. Ove godine, iz UNESKO-a su stizale samo dobre vesti. Kako je srpsko kolo postalo deo nematerjalne baštine UNESKO-a i šta još moramo uraditi da bi smo u potpunosti potvrdili značaj u krovnoj organizaciji svetske kulture?
Pariz se sa tugom seća jednog od svojih najvećih mitova, Džonija Holideja. Na kraju emisije, uz slike Novogodišnje okićenog Pariza, pogledajte kako jedan od njegovih najvećih hitova zvuči u aranžmanu sa srpskom harmonikom.
U „Povratnoj karti“: direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić, ambasador Srbije pri UNESKO-u Prof. Dr. Darko Tanasković, direktor Kulturnog centra Srbije u Parizu, Radoslav Pavlović, likovni umetnik Marko Stupar, Lor Prešak, Stanko Marinković i drugi.
Autori i voditelji Maja Martinović i Vladan Jočić
Urednik serijala „Povratna karta“ Vladan Jočić
↧
↧
Srbija na vezi
U susret novogodišnjim
i božićnim praznicima, gošća emisije
biće PR Turističke organizacije
Beograd Jelena Stanković. Ona će govoriti
o tome kakav program je pripremljen
za sve koji u Beogradu žive, ali i za
turiste koji stižu iz svih krajeva
sveta. O razlozima zbog kojih Novu
godinu dočekuje u Beogradu, govoriće
i naš kolega, koji dugi niz godina
živi
i radi u Australiji, Dragan
Caran.
Pretprazničnu atmosferu
prenećemo iz Čikaga, Toronta, a gledaoci
će saznati i ko su ovogodišnji
dobitnici nagrada koje dodeljuje Matica
iseljenika.
U muzičkom delu
emisije učestvovaće Trubački orkestar
Dejana Lazarevića. Osim dve muzičke
numere koje će izvesti, podeliće sa
gledaocima i utiske sa gostovanja
u Moskvi, planovima za 2018. godinu...
Urednik
i voditelj Tanja Adamović
Realizacija
Maja Mandić
↧
Magazin Srbije na vezi
Na kraju ove 2017. u Magazinu Srbija na vezi ispisujemo najlepše novogodišnje čestitke. Uz pesmu i igru naši gosti otkriće kome šalju svoju najdražu čestitku i šta u njoj piše.
Sa svojim najvećim hitovima nastupaju: "Frajle", Marija, Nataša, Jelena i Nevena, Čeda Marković i Merima Njegomir, KUD "Sveti Sava" sa igrama iz Šumadije, Dečji hor RTS-a, Željko, Stefan i Dušan Čeganjac - ansambl "Čegi"...
Specijalno za ovu prazničnu emisiju, čestitke su pravljene u umetničkom ateljeu Biserke Kos u Pirotu.
Uđimo u još jedni godišnji ciklus pametno ulaživši energiju, budite uspešni zato što vi tako hoćete, poželite i ostvarite !
Urednica Suzana Gvozdenović Puzović
Muzička urednica Branka Lolić
Rediteljka Dragica Gačić
↧
Pobednik iz senke: Branimir Ilić Tajler
Branimir Ilić je u svom rodnom Pirotu znan kao Tajler. Kao odličan fudbaler, nadimak je dobio po čuvenom krilu Mančester Junajteda.
Znanje i energija ovog profesora fizičkog vaspitanja učinili su da Pirot sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka postane ozbiljno konkurentan skijaški i atletski centar.
Branimir je niz godina trenirao i vodio smučare "Midžora". Potom je u visine uzdigao Atletski klub "Pirot". Tajlerovi kondicioni treninzi bili su prave male atletske bravure. Za inovacije na tom polju mnogo puta je nagrađivan.
Branimir Ilić već 25 godina živi u Kavali. Kao košarkaški trener izgradio je ime i autoritet u ovom gradu. Voli Grčku ali navija za Srbiju. I veruje da naši košarkaši mogu, uskoro, do novog evropskog zlata.
Razgovor sa Branimirom Ilićem Tajlerom snimljen je u Kavali, avgusta 2017. godine.
Autor i urednik: Mirjana Nikolić
Snimatelj: Boban Grčić
Realizator: Marija Grujić
↧