Ako smo spremni da udružimo inovacije i običaje, onda idemo u zanimljivu i ukusima bogatu budućnost. Zato u ovom izdanju Znanja imanja govore: Jovan Lazarević iz sela Kujavica kod Šapca - kako ekonomija povećava hektare lekovitog bilja i čemu godi Angelika. Boris Berisavljević - o praksi u proizvodnji mesa i mleka u Kanadi. Milanče Miletić iz Župe - zašto je sir sa pršutom osvojio kupce. Antonije Jovanović iz Arilja dokle je sve stiglo sušeno voće u medu u diplomatskom paketu.
Urednik: Jasmina Nikitović Stojičić
Novinari: Ljiljana M. Petrović, Dragana Popov
↧
Znanje imanje
↧
Medijska mreža srpske dijaspore: To smo mi u Australiji
Ursula Jović, svestrana umetnica, po ocu je Srpkinja, a po majci Aboridžanka. Pre gotovo devet godina proglašena je za najbolju glumicu Australije. Veoma je vezana za svoje korene i za srpsku zajednicu. Ursula je nastupala na Beogradskom džez festivalu 2015 i na centralnoj proslavi godišnjice Ujedinjenih nacija.
Otvoreno o svemu, pričala je
u razgovoru sa Draganom Caranom, autorom
portretne emisije o izuzetnoj
umetnici.
Urednik Medijske mreže srpske dijaspore mr Mirjana Raičević Tasić
↧
↧
Oko ekonomije: Bit' ili ne biti, novi čin
Britanski parlament ponovo nije izglasao sporazum o kome se premijerka Tereza Mej dogovorila sa Evropskom unijom povodom Bregzita. Već danas o izlasku o Britanije iz EU bez sporazuma glasa Donji dom parlamenta. Šta ta praktično znači?
Vesna Damjanić
Neizglasavanje u britanskom parlamentu dogovora o izlasku Velike Britanije iz EU, i to samo 17 dana pre 29. marta, kao datuma određenog za Bregzit, u velikoj meri povećava šanse za "neuređeni" Bregzit,upravo onu opciju koju su i Brisel i London hteli da izbegnu.
Sa druge strane, u slučaju odlaganja Bregzita postavlja se pitanje na koji vremenski perod će EU biti spremna da pristane da odloži izlazak Velike Britanje iz EU.
Reakcije na oba scenarija su burne, posebno u Velikoj Britaniji gde se traže novi izbori, u Briselu broje dane do Bregzita, ali i do izbora za Evropski Parlament. Rečju, komplikovani odnosi sa obe strane La Manša.
Koji je ishod glasanja u Donjem domu britanskog parlamenta, kakavi su prvi komentari i prognoze o Bregzitu, iz Londona i Brisela izveštavaju dopisnici RTSa Ivana Miloradović i Dušan Gajić.
Gosti Oka su ambasador Duško Lopandić i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja.
Emisiju vodi i uređuje Vesna Damjanić.
↧
Trag: Ljubičevske konjičke igre - igre slobode, prvi deo
Manifestacija svake godine okuplja hiljade poklonika i temelji se na srpskoj viteškoj tradiciji i činjenici da je baš ovde prvu ergelu u Srbiji osnovao knez Miloš, o kojoj, posle njegove smrti brine knez Mihailo, a 1866. godine ergela dobija ime Ljubičevo u čast kneginje Ljubice.
Najbolja grla za konjičke igre
Manifestacija se dobrim delom temelji na entuzijazmu takmičara, savremenih srpskih kopljanika koji decenijama selektuju najbolja grla konja za višeboj, što je jedna od zahtevnijih disciplina. Posvećeni su treninzima cele godine kako bi postigli vrhunske rezultate i na najbolji način tokom igara prezentovali sposobnosti srpskih vitezova. Dobar rezultat same manifestacije je i to što ta viteška disiplina za rezultat ima i njihov međusobni viteški odnos.
Autor Novica Savić sa Mihailom Nestorovićem i direktorom fotografije Zoranom Gavrilovićem na snimanju filma
U prvom delu filma govore neki od osnivača i učesnika prvih Ljubičevskih konjičkih igara, održanih 1964. godine. Tada je osmišljena i jedinstvena konjička disciplina na svetu - Ljubičevski višeboj. Višebojci se takmiče u pet disciplina - gađanju topuzom, strelom i kopljem, u seči sabljom i kurirskom jahanju.
Spremni za nadmetanje
U ulozi Milivoja Živanovića, prvog vojvode igara, je glumac Mihailo Nestorović, koji nas vodi kroz ceo film.
U prvom delu biće reči i o čuvenim konjanicima iz sela Kasidola, koji su učestvovali kao glumci i statisti u brojnim domaćim i stranim filmovima, igrajući kauboje, indijance pa i četnike.
Televizijska ekipa na snimanju
Ljubičevske konjičke igre baštine ratničku tradiciju i viteštvo, negujući kulturno nasleđe i podstičući kulturu sćanja.
Autor: Novica Savić
Direktor fotografije: Zoran Gavrilović
↧
Medijska mreža srpske dijaspore: Srpski ekran
Tihomir Vujičić bio je jedan od najznačajnih sakupljača srpskog i južnoslovenskog narodnog muzičkog blaga na teritoriji Mađarske i šire. Autor je brojnih muzičkih dela, muzike za 15 mađarskih igranih filmova i jedan od vernih nastavljača dela Bele Bartoka. Pored pomena velikom umetniku u njegovom rodnom mestu Pomazu, godišnjica rođenja je obeležena koncertom Orkestra Vujičić. Ovaj ansambl njegovo ime nosi već četiri i po decenije, čuvajući i negujući srpsku i južnoslovensku muzičku baštinu, čijem je sakupljanju i izvođenju Tihomir Vujićić posvetio značajan deo svog života.
Odgovorni urednik Snežana Milivojević
Urednik Medijske mreže srpske dijaspore mr Mirjana Raičević Tasić
↧
↧
Ovo je Srbija
Subotička policija upozorila je na veliki broj slučajeva spaljivanja niskog rastinja, ostataka useva i smeća na otvorenom, što je izazvalo veliki broj požara u okolini grada.
Na 7. Regionalnom sajmu u Ćupriji predstavljaju se fakulteti i visoke i specijalizovane škole iz cele Srbije. Sa sajma izveštava Vesna Lazić.
Čačak će i zvanično će dobiti svoje pozorište. Na sednici Gradskog veća usvojen je i Statut o osnivanju teatra. Izveštava Silvija Pašajlić.
Priče iz Srbije dostupne su na digitalnoj platformi RTS Planeta
Na 7. Regionalnom sajmu u Ćupriji predstavljaju se fakulteti i visoke i specijalizovane škole iz cele Srbije. Sa sajma izveštava Vesna Lazić.
Čačak će i zvanično će dobiti svoje pozorište. Na sednici Gradskog veća usvojen je i Statut o osnivanju teatra. Izveštava Silvija Pašajlić.
Priče iz Srbije dostupne su na digitalnoj platformi RTS Planeta
Pratite nas na Jutjub kanalu i Fejsbuku
Urednici emisije: Dane Ilić i Vesna Manjlović
Voditeljka: Zorana Koršoš Nikolić
Odgovorna urednica Redakcije Dopisništva: Gordana Jakovljević
↧
Ono naše što nekad bejaše
Praktikant Ljubivoje, opčinjen glumom, pridružuje se pozorišnoj trupi ostavljajući Ikicu, devojku u koju je zaljubljen, da bi se posvetio drugoj ljubavi...
Serija je snimana u Beogradu, Pančevu, Zaklopači a najveći deo je snimljen u Valjevu u (stara gradska čaršija Tešnjar)
Igraju: Milan Vasić, Danijela Štajnfeld, Predrag Ejdus, Mirjana Karanović, Milan Lane Gutović, Dejan Lutkić, Milenko Zablaćanski, Mihajlo Janketić, Nela Mihailović, Milena Vasić Ražnjatović, Jakov Jevtović, Lena Bogdanović, Branko Cvejić, Nebojša Kundačina, Branko Jerinić, Feđa Stojanović, Saša Joksimović, Slavica Krsmanović...
Scenario: Siniša Pavić
Saradnik na scenariju: Ljiljana Pavić
Scenograf: Milenko Jeremić
Kostimograf : Ivanka Krstović
Kompozitor: Željko Joksimović
Direktor fotografije: Periša Đinđić
Izvršni producent: Zoran Janković
Urednik: Slobodan Terzić
Reditelji: Ivan Stefanović, Mihailo Vukobratović
↧
Srbi i Sankt Peterburg
U ovoj emisiji vodimo vas kroz dve priče koje donosimo iz Sankt Peterburga, grada koji je više od dva veka bio prestonica carske Rusije.
Sankt Peterburg
Kamerom smo ušli u Nacionalnu biblioteku Rusije. Pokazaćemo vam taj, originalni, 166. list Miroslavljevog jevanđelja, koji se veoma retko viđa "uživo".
Miroslavljevo jevanđelje je najvredniji i najstariji srpski pisani spomenik kulture iz 12. veka. 166. list, od originala je odvojen više od 170 godina.
166. list Miroslavljevog jevanđelja
Tu smo snimili i Vukanovo jevanđelje koje je pisano na samom početku 13. veka u pećinama iznad Starog Rasa, u blizini današnjeg Novog Pazara. Približićemo vam i 12 stranica, nepotpunog Radoslavljevog četvorojevanđelja, sa izrazito neobičnim minijaturama.
Dajemo odgovor na pitanje, kako su ovako vredni srpski rukopisi dospeli do Rusije?
Jekaterina Kruseljnickaja, Nacionalna biblioteka Rusije
U drugoj priči govorimo o ruskom generalu i grofu srpskog porekla, Mihailu Miloradoviću koji je živeo od 1771. do 1825. Kako je ovaj Hercegovac, iz okoline Mostara, dospeo u Ermitaž i zauzeo počasno mesto u Vojnoj galeriji 1812.
General i grof Mihailo Miloradović
Zašto je čuveni feld-maršal Mihail Kutuzov, generala Miloradovića zvao "krilati"? Šta je radio Miloradović, kada je izazivao divljenje kod neprijatelja, Napoleonovih vojnika ? Kako je stradao od ruku dekabrista 1825. godine?
Dr Ivan Prijma, Tronska sala, Ermitaž
Kroz priču o generalu Miloradoviću i dve najvažnije sale u Ermitažu, vodi nas dr Ivan Prijma, univerzitetski profesor srpskog jezika i književnosti i predsednik Društva rusko-srpskog prijateljstva.
autor emisije Vera Katanić, Ermitaž, Vojna galerija 1812.
Autor i scenarista Vera Katanić
Režija Ernestina Gligorijević
↧
Sasvim prirodno: Gastro tura - avantura
Planine pod snegom nisu samo rezervisane za skijaše. U Švajcarskoj postoji kultura odlaska u prirodu, a organizovani događaji u kojima mogu da učestvuju zajedno i mladi i stari su masovno posećeni.
Takođe, Švajcarska je pozata po siru, čokoladi, a regija Tićino na granici sa Italijom, i po dobrim vinima. U ovoj gastro turi na krpljama spojeni su fizicka aktivnost i uživanje u specijalitetima lokalnih proizvođača.
↧
↧
Balkanskom ulicom: Toni Cetinski
Naravno da će otpevati nekoliko pesama uz klavir jer takav je red u ovoj emisiji o trenucima sreće i tuge, ali i pokušaće da podvuče paralele između onog Tonija koji je pre desetak godina iskusio prvu ogromnu popularnost i danas kada je apsolutni miljenik na celom Balkanu.
Toni Cetinski govoriće o junacima svog detinjstva pre svega dedi i o ljudima koji danas čine njegov život lepim i kada siđe sa scene.
Autor Vesna Dedić
↧
Beogradska hronika
U "Beogradskoj hronici" sa psihologom Zoranom Milivojevićem razgovaramo o tome kako da školu menjamo tako da deca iz nje izlaze spremnija za život, a sa našim najboljim plivačem Veljom Stjepanovićem o prvenstvu u plivanju.
![Beogradska hronika]( "Beogradska hronika")
↧
Srbija na vezi
Takmičenje
za najbolju tehnološku inovaciju u
Srbiji, kao državni projekat,
neprekidno se održava od 2005. godine.
Inovatori iz Republike Srpske
uključeni su od 2007. godine u jedinstveni
sistem takmičenja. Na koji način
uključiti dijasporu u ovaj projekat i
šta se priprema u tekućoj godini,
za emisiju „Srbija na vezi“ govore
prof. dr Dragan
Povrenović i Dejan
Ilić naš priznati naučnik koji živi i
stvara u Nemačkoj.
Spajao
je praktičnu delatnost i naučno stvaranje
i nikada ih nije odvajao. Najdraži
most koji je kostruisao je most u Novom
Sadu. Dugogodišnji predsednik SANU
i danas objavljuje radove, koji se često
citiraju. O onome čime se trenutno
bavi, govori akademik Nikola Hajdin.
U
najvećem gradu u americkoj saveznoj
drzavi Severna Karolina možete se
iznenaditi kad vidite da je vlasnik
jedne od najpopularnijih pekara naše
gore list, Vlado Novaković iz
Valjeva. On je razvio porodični biznis
i zapošljava preko šezdeset ljudi.
Istovremeno je vrlo aktivan u tamošnjoj
srpskoj pravoslavnoj crkvi, Sveti
Simeon Mirotocivi. Izveštava
Aleksandar
Žigić.
Iz „Medijske mreže srpske
dijaspore“ izdvajamo emisiju „Stari
putevi novi horizonti“, autora
Milovana Terzića. To je jedna obična
priča o neobičnom čoveku. Njegovo
ime je Mile Lepir. Više od pet decenija,
živi u Sloveniji. Od 1963. do 1965. služio
je vojsku na Bledu, i tu ostao do
današnjih
dana.
Urednik i voditelj emisije
Boban Kovačević
Reditelj Ernestina
Gligorijević
↧
Srbija na vezi
Rođena je u Prištini, gde je odrasla, gde se zaljubila, udala i živela, kako kaže, lep život u divnom braku. Sve je prekinuto NATO bombardovanjem 1999. godine. Nestao je dom, nestao je čovek koga je neizmerno volela. I tako je nastao lavirint života Olivere Budimir koji je kasnije pretočila u istoimenu knjigu gorke istine.
Napisala je i romane "Put oblaka" i "Uvir na izviru", istinitu, tragičnu priču o Srpkinji i Rusu, dobrovoljcima u ratu na Kosovu 1999. godine. i još jednoj zauvek prekinutoj ljubavi. O svemu tome, večeras razgovaramo sa Oliverom Budimir.
Ratovi su prošli. Neki su napustili svoja ognjišta i život potražili na drugim mestima. Naravno, ima i onih koji su se vratili. A šta su zatekli po povratku? U reportaži naših kolega iz Radio televizije Republike Srpske videćemo kako žive Srbi povratnici u selo Trubaru u Federaciji Bosne i Hercegovine. Povratnike u Tepljuh kod Drniša (Hrvatska) posetile su kolege iz Tv produkcije Zajedničkog veća opština Vukovar.
Diana Đurić Kondić, urednica Tv Varoš iz Budimpešte podseća nas na jednog od najznačajnijih kompozitora i etnomuzikologa Tihomira Vujičića koji je živeo u Mađarskoj. Rođen je pre devedeset godina u Pomazu u uglednoj srpskoj porodici. Bio je veoma popularan u mađarskom umetničkom svetu 60-ih i 70-ih godina prošlog veka i smatran je nastavljačem dela Bele Bartoka.
Urednici Miroslav Karlica i Nada Vukelić
Reditelj Ernestina Gligorijević
↧
↧
Dramski utorak: Ivanov
Četvrti i poslednji naslov "Dramskog utorka" u
martu, koji 26. marta na programu RTS Svet emitujemo u okviru ciklusa "Sto
petnaest godina od smrti Antona Pavloviča Čehova", je ekranizacija dela
"Ivanov", snimljena 1987. godine u adaptaciji i režiji Zdravka Šotre.
![Anton Pavlovič Čehov]( "Anton Pavlovič Čehov")
Anton Pavlovič Čehov
![Ivanov]( "Ivanov")
Ivanov
![Ivanov]( "Ivanov")
Ivanov
![]()
![]()
![]()
Anton Pavlovič Čehov
"Ivanov" je drama o prerano zamorenom čoveku slika, u stvari, opis statusa ruske inteligencije sa kraja prošloga veka.
Ivanov
Razdiran nedoumicom šta da čini sa svojim životom, Ivanov brzo gubi volju da učini bilo šta korisno. Zapostavlja bolesnu suprugu i upušta se u vezu sa mladom devojkom Šurom.
Supruga mu umire i on, verujući da život može da započne iznova, najavljuje brak sa Šurom. Ali, na dan venčanja, Ivanov se ubija...
uloge tumače: Svetozar Cvetković, Aleksandra Nikolić, Anica Dobra, Predrag Laković, Ivan Bekjarev, Miloš Žutić, Olivera Marković, Zoran Cvijanović, Radmila Živković, Rahela Ferari i Dragomir Čumić
urednik ciklusa: Marko Novaković
režija i adaptacija: Zdravko Šotra
direktor fotografije: Branislav Kuzmanović
scenograf: Dagmar Stojanović
kostimograf: Divna Jovanović
montažer: Nataša Nikolić
Ivanov
↧
Velika iluzija
Rasizam na filmu nekad i sad, priče o ljubavi u vreme
ratnih dešavanja, porodične tajne u sprezi sa političkom diktaturom. To
čini okosnicu filmova koji su nakon 47. FESTA stigli u domaće bioskope.
![Marija Karan]( "Marija Karan")
Marija Karan
![Marija Karan]( "Marija Karan")
Marija Karan
![Marija Karan i Sandra Perović]( "Marija Karan i Sandra Perović")
Marija Karan i Sandra Perović
![]()
![]()
![]()
Marija Karan
Najbolji film 91. dodele Oskara Zelena knjiga, podseća na činjenicu da vreme provedeno sa ljudima drugačijim od nas, pa čak i u mraku bioskopske sale, može biti ključ u borbi protiv predrasuda.
Za svoje mesto na repertoaru, izborio se film francuskog reditelja Emanuela Finkijea "Sećanje na bol Margaret Dira" zasnovan na autobiografskoj drami koju je renomirana književnica objavila 1985. godine.
Marija Karan
O porodičnoj drami "Spokoj" reditelja Pabla Trapera, posvećenoj savremenoj porodici koja je svoj spokoj izgradila na tamnicama argentinske vojne diktature, iz rakursa kritičarke Kristine Đuković.
"Premotavanje" nas vraća 80 godina unazad kada je Viktor Fleming snimio jedan od najomiljenijih i najkontroverznijih holivudskih filmova svih vremena "Prohujalo sa Vihorom".
Marija Karan i Sandra Perović
U "Kontraplanu" sa francuskim glumcem i rediteljem Luijem Garelom čiji se film "Verni čovek" takmičio za "Beogradskog pobednika" na 47. FESTU.
Autor i urednik: Sandra Perović
Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković
Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
↧
Balkan!
Srpski vampir
U petoj epizodi serije Balkan! autor Miodrag Ćertić družiće se sa Petrom Blagojevićem, prvim srpskim i svetskim vampirom, Karmilom, krvoždernom lezbejkom iz Štajerske, grofom Drakulom, u svim njegovim pojavnim vidovima, Bilom Klintonom i drugima. Pričamo o najpoznatijem izvoznom artiklu sa Balkana - vampiru i kakva nam opasnost od njega danas preti.
Kisiljevo, mapa, rodno mesto Pere Blagojevića
Budite s nama, na Balkanu, ali kući obavezno pre ponoći, u četvrtak 28. marta oko 23.45, na Programu RTS Svet.
Karmila
↧
Lepša strana Srbije
Emisija
će predstaviti karakteristike i
znamenitosti: Manastira Požeškog kraja,
Turističkog izletišta " Potok " u
Jagodini, Gradsku kuću u Subotici, etno
sela Homolja i Gružansko jezero.
Autor i izvršni producent: Zoran Trifunović
↧
↧
Moja generacija "Z"
U desetoj epizodi koja se zove "Jadi jedne blogerke" ekipa iz Plave smene, koja je saznala da je Bojana autorka bloga "Srednjoškolka" i dalje ne želi da joj oprosti i primi je nazad u društvo. Čak ni Koska. Osećajući se usamljeno, Bojana prihvata Borkov poziv da izađu u provod.
Potresena zbog svega, Bojana se napija mnogo gore nego njeno društvo na Deaninoj žurci. Kada pročitaju njen novi post u kome je pisala o sopstvenom pijanstvu, ekipa odluči da joj oprosti.
Uloge tumače: Predrag Vasić, Jovana Milovanović, Katarina Živković, Nikola Stanković, Jana Milosavljević, Nemanja Rafailović, Kristijan Marković, Nenad Petrović, Isidora Građanin, Nikola Malbaša, Kristina Jeftović, Sava Stojanović, Stefan Vukić, Ivana Adžić, Milan Zarić, Vanja Jovanović, Matea Milosavljević
Ostale uloge: Nebojša Rako, Ana Mandić, Milica Zarić, Slobodan Beštić, Miloš Vlalukin, Katarina Žutić, Predrag Bjelac, Darko Tomović, Vladan Dujović, Nenad Ćirić, Aleksandar Đurica, Danijela Ugrenović, Stefan Kovačević, Vanja Milačić, Petar Strugar...
urednik serije: Marko Novaković
reditelji: Miloš Petričić, Milan Konjević, Branko Vučić i Kosta Ristić
scenaristi: Vladimir Simić, Vladimir Ćosić, Milena Depolo, Milan Konjević, Nina Džuver i Branislav Černjev
direktori fotografije: Pera Popović, Aleksandar Ivančević, Darko Stanojev i Goran Janković
scenograf: Biljana Nećak
kostimograf: Andrea Samardžić
muzika: Milovan Bošković i Ivan Bon
montažer: Branislav Godić
proizvodnja: Radio-televizija Srbije i Original Film, 2019. godine
↧
Moja generacija "Z"
I junaci iz Crvene smene su na Deaninoj proslavi 18-og rođendana. U desetoj epizodi koja nosi naziv "Osamnaesti rođendan" centar dešavanja za učenike iz obe smene je "Zmajevo gnezdo" u kome je proslava. Srđan ima plan kako da popravi svoju (i Bojanovu) poziciju u društvu. Da bi postali "kul momci" moraju da smuvaju kul devojke a to su večeras Deana, slavljenica, i njena najbolja drugarica Ivana.
Ipak njegov plan se ne odvija kako treba jer je noć nepredvidiva i odvešće naše junake u neplanirane avanture. Mina dolazi ali ubrzo i odlazi sa žurke, a to isto čini i Milan, koji se sreće sa njom na izlasku. Na žurci Bojan i Darko uspevaju da uživo izvedu svoju pesmu, koja se odlično uklapa i spašava trenutak kada je crkao razglas, koji je slučajno srušio Vasa iz plave smene, koji se sa svojim ortakom ubacio na žurku.
Uloge tumače: Predrag Vasić, Jovana Milovanović, Katarina Živković, Nikola Stanković, Jana Milosavljević, Nemanja Rafailović, Kristijan Marković, Nenad Petrović, Isidora Građanin, Nikola Malbaša, Kristina Jeftović, Sava Stojanović, Stefan Vukić, Ivana Adžić, Milan Zarić, Vanja Jovanović, Matea Milosavljević
Ostale uloge: Nebojša Rako, Ana Mandić, Milica Zarić, Slobodan Beštić, Miloš Vlalukin, Katarina Žutić, Predrag Bjelac, Darko Tomović, Vladan Dujović, Nenad Ćirić, Aleksandar Đurica, Danijela Ugrenović, Stefan Kovačević, Vanja Milačić, Petar Strugar...
urednik serije: Marko Novaković
reditelji: Miloš Petričić, Milan Konjević, Branko Vučić i Kosta Ristić
scenaristi: Vladimir Simić, Vladimir Ćosić, Milena Depolo, Milan Konjević, Nina Džuver i Branislav Černjev
direktori fotografije: Pera Popović, Aleksandar Ivančević, Darko Stanojev i Goran Janković
scenograf: Biljana Nećak
kostimograf: Andrea Samardžić
muzika: Milovan Bošković i Ivan Bon
montažer: Branislav Godić
proizvodnja: Radio-televizija Srbije i Original Film, 2019. godine
↧
RTS ordinacija
Skoro šest godina posle saobraćajne nesreće u kojoj je izgubila nogu, košarkašica Nataša Kovačević govoriće o tome kako je psihički prevazilazila teške trenutke, ko joj je bio podrška i kako nije pala u depresiju posle tog nemilog događaja koji joj je prekinuo karijeru.
U Ordinaciji će doktorka Vesna Danilovac, NPL psihoterapeut, pokazati na koji način se može prevazići svakodnevni stres, kako se otkriva koji događaji i emocije prave neprijatna osećanja i kako bez lekova i stručne pomoći rasteretiti svoju psihu.
Autor i voditelj je Marija Popović.
Reditelj je Petar Stanojlović.
↧