U Galeriji Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" održana je tribina posvećena Pavlu Stefanoviću, estetičaru, muzičkom kritičaru, književniku i bibliotekaru, povodom tematskog zbornika "O ukusima se raspravlja - Pavle Stefanović 1901-1985." Pod sloganom "Čitanje grada", u Beogradu je obeležen Svetski dan poezije. U narednih deset dana Vranje je domaćin dve manifestacije: "Borinih književnih dana" i "Borine nedelje", posvećene piscu Bori Stankoviću. U Galeriji Jovan Popović u Opovu, otvorena je izložba stakla pod nazivom "Istorija češkog stakla - od rimskog perioda do renesanse". O predstavi "Kozocid" rađenoj po tekstu i u režiji Vide Ognjenović, premijerno izvedenoj u Gradskom pozorištu u Podgorici, govori pozorišni kritičar Ana Tasić.

Svake večeri, od ponedeljka do petka, na Prvom programu, posle Dnevnika u 23, emituje se Kulturni dnevnik, a reprizira sutradan, na Prvom programu, u 12.30. Emisija je presek najznačajnijih vesti iz umetnosti, kulture, ali i pop kulture, dizajna, novih tehnologija... Novinari, dopisnici, saradnici RTS-a javljaju je svakodnevno sa mesta najvažnijih i najzanimljivijih događaja. Kulturni dnevnik reafirmiše profesiju kritičara. Gosti Kulturnog dnevnika su vodeće ličnosti iz sveta kulture i umetnosti.

Urednik: Svetlana Ilić
Realizator: Maja Mandić
Montažer: Nikola Manić

Kako brinemo o zaostavštini naših velikih umetnika i kako se čuvaju legati i fondacIje?

Na beogradskim grobljima dupla mesta po ceni od 12.000 evra. Zašto?

Po nepisanom pravilu, auto se pokvari kada servisi ne rade, zub zaboli oko ponoći i cev pukne baš kada se najmanje nadamao. Šta sve u gradu radi 24 sata?

Povodom premijere predstave "Feliks" u Zvezdara teatru, gost "Hronike" je reditelj Darko Bajić.

Urednice emisije Dubravka Aleksić, Nataša Ristić i Slađana Tomešević

Iz pera mlade scenaristkinje Mile Mašović, a po ideji iskusnog reditelja Milana Karadžića, komedija "Komšije", je zabavna i lepršava studija o ljudskim karakterima smeštena u seosku pitominu na obali Dunava.

U centru priče je bračni par Zdravković, violinista Ivan (41), član simfonijskog orkestra u Beogradu, miran i rafiniran čovek i njegova supruga Milica (41), slikarka i pobornik zdravog života. Oni su odlučili da prodaju stan na Dorćolu, pobegnu od velegrada i presele se u kuću u Brestoviku, u potrazi za mirnijom sredinom sa ogromnom željom da konačno postanu roditelji.

Prvi komšija im je Mašan (58), autoprevoznik, preglasan Crnogorac, na privremenom-celoživotnom radu u Srbiji, koga je žena odavno napustila. Mašan ima ćerku Maju (21) divlju i luckastu devojku, koja silno želi da postane manekenka, ili kakva estradna ličnost.

Sa druge strane, pored kuće Zdravkovića, živi siromašan komšija Sima (40) koji ima troje maloletne dece i ženu Nadu, stamenu domaćicu, stub njihove familije. Ostavši bez posla, Sima se vratio da živi na selu. Iako jedva prehranjuje porodicu, osoba je vesele i mirne naravi.

Preplitanje događaja u životima tih triju porodica čine osnovne zaplete u epizodama ove komedije.

"Komšije" tretiraju teme iz "običnog" života, kroz razvoj priče o novoj fazi življenja njegovih glavnih junaka (bračnog para Zdravković), kao i dogodovštine kroz koje oni prolaze u sredini koju su za sebe odabrali, sa komšilukom koji nije sastavni deo njihovog nekadašnjeg sveta, već nova realnost u kojoj se nalaze.

Ovo nije tekst "velikih" tema i događaja, ali je napisan duhovito, prožet zanatski vešto vođenim likovima, kroz priče koje su bliske najširim slojevima gledalaca.

Ciljne grupe publike mogu biti veoma raznolike, s obzirom da ova komedija pruža sudar seoskog i gradskog mentaliteta, kao i različitih generacija.

Epizode su jednakih trajanja, a svaka je postavljena sa novom zasebnom pričom koja se uvede, razvije i zaključi.

Mnoštvo gegova koji se provlače kroz tekst u velikoj meri oživljava i dopunjuje postavljene situacije u njemu, a glumačka ekipa (Nebojša Ilić - Ivan, Milica Mihailović - Milica, Mima Karadžić - Mašan, Anja Mit - Maja, Miloš Samolov - Sima, Nataša Marković - Nada) pruža sigurnost kada je reč o kvalitetno interpretiranoj komediji situacije.

Mihajlo Dragaš, gost emisije "Srbija na vezi", mladi filmski reditelj i umetnik iz Bora, smatra da je "Smrt majke Jugovića" jedna od najlepših pesama srpske epske književnosti.

Vođen time odlučio je da animacijom dočara "priču nakon krvave bitke u kojoj se majka Jugovića susreće sa stravičim prizorima smrti svojih devet sinova i njihovog oca". Oslikavanjem teškog emotivnog putovanja kroz tragične prizore, ukrštanjem istorijskih i mitoloških motiva doveo je do stvaranja autentičnog filma u savremenoj interpretaciji. Film je rađen u tehnici 3D animacije. O daljim planovima, predstojećim  svetskim festivalima ali i premijeri u Srbiji razhovaraćemo sa Mihajlom Dragašem.

U emisije ćemo najaviti i niz manifestacija koje će se održati u Švajcarskoj povodom obeležavanja 20 godina od bombardovanja SRJ.

I u Beču će vikend pred nama biti posvećen obeležavanju NATO agresije. Brojne organizacije i pojedinci zajedničkim skupom, filmom "Težina lanaca" i izložbom "Naš zid plača - nepravda i bol", podsetiće na stradanja tog proleća 1999. Jedan od učesnika je i Srpsko prosvetno kulturno društvo "Prosvjeta" na čijem čelu je Srđan Mijalković koji je nedavno boravio u Beogradu i razgovarao sa našom Vanjom Vasić.

Najčitanija knjiga u Rusiji već dvadeset godina o vaspitanju dece, zahvaljujući Daši Božanić prevedena je na srpski jezik. O samoj knjizi ali i njenom  životu u Rusiji razgovarala je Marija Cvijić.

O dešavanjima širom sveta izvestiće nas naši dopisnici.

Tanja Adamović

Repriza emisije u petak, 22. marta u 13.10.

Urednik i voditelj emisije Tanja Adamović

Dežurni urednik Marija Cvijić

Realizacija Ernestina Gligorijević

Za 20 godina koliko je prošlo od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, svi razlozi koji su navođeni kao opravdanje za taj čin su raskrinkani. Kao neposredni i možda najvažniji uzet je zločin u Račku (januar, 1999. godine). Izjavu šefa kosovske verifikacione misije OEBS Vilijema Vokera da je srpska policija uz podršku Vojske Jugoslavije, izvršila masakr nad nedužnim albanskim civilima, u potpunosti je pobila sudija Danica Marinković uz obilje činjenica da su žrtve bili propadnici takozvane OVK. Zahvaljujući njenim istraživanjima i kasnije svedočenjima, Račak je skinut sa optužnice i  ni jedan Srbin nije osuđen za to. Svoj rad sudija Danica Marinković je pretočila u knjigu "Sudija u ratu i miru". O svemu tome, prilog je pripremila Mirjana Raičević Tasić.

Svoje analize ovih, ali i svih važnijih događaja kod nas i u okruženju, u proteklih 20 godina, pa sve do najnovijih koji su uzburkali region poput drugostepene presude bivšem predsedniku Republike Radovanu Karadžiću kojom je osuđen na doživotnu robiju, za našu emisiju govori izraelski istoričar, odnedavno predsednik Međunarodne komisije za istinu u i oko Srebrenice prof. dr Gideon Grajf. Profesor Grajf, u Beogradu boravi kao učesnik Konfrencije " NATO agresija se nikad neće zaboraviti 1999.-2019." Sa njim je razgovarao Miroslav Karlica.

Na istu temu, Mirjana Raičević Tasić razgovarala je sa publicistom i istoričarem prof. dr Srđom Trifkovićem, čije viđenje geopolitičkih kretanja i te kako privlači pažnju srpske i međunarodne javnosti.

Urednici Miroslav Karlica i Nada Vukelić

Reditelj Ernestina Gligorijević

Tih i nenametljiv čovek, sa osmehom koji nije skidao sa lica i pred kamerom, a posebno kad se ugasi. "Majstor svog zanata" je izreka koja opisuje Miodraga. Zaljubljenik u svoj posao, uspešan do te mere da je od gospođe Safije Gadafi dobio kompliment da kuva bolje od najbolje libijske domaćice!

Radeći 20 godina za libijskog vođu, Miodrag je proputovao celu Afriku. Sa "pukovnikom" kako su zvali Gadafija, išao je i po pustinjama i tamo radio svoj posao, kuvao! Na pitanje, kako se izdržavaju pustinjske vrućine, Miodrag se opet, smeška...

Iako je većina zapadnih medija Gadafija predstavljala kao diktatora koji ugnjetava sopstveni narod, pukovnik je od jedne od najsiromašnijih zemalja stvorio državu sa najvišim standardom u Africi. Miodrag ga pamti kao patriotu, hrabrog i pametnog čoveka...

Koliko je Gadafi verovao Miodragu potvrđuje činjenica da niko nije imao obavezu da pre predsednika proba hranu koju Đorđević pripremi...

Miodrag nam je pripremio omiljenu hranu Muamera el Gadafija! Uživali smo!

Urednik emisije Tamara Drezgić

Čućete šta se sve može videti u ovom manastiru, koji je veoma značajan za srpski narod u Americi, a posebno govori i o značaju posta. Sledi i poruka vladike Longina na liturgiji na prvu nedelju posta, a potom iste večeri, na Nedelji Pravoslavlja, Otac Dobrivoje Milunović iz Srpskog Sabornog hrama, objašnjava značaj ove posebne liturgije na kojoj su bili mnogi sveštenici iz srpskih kao i drugih pravoslavnih crkava iz Čikaga, Indijane i Viskonsina. Oni govore i o značaju ikona za ovaj dan i za ovu liturgiju, kao i za pravoslavnu crkvu uopšte.

Videćemo i  deo nastupa ansambla Dukati i Biseri sa Krajiškog Prela.

Autor emisije  razgovarao je o freskopisu sa Filipom Subotićem kojeg je zatekao na poslu u crkvi Sveti Simeon Mirotočivi, posetivši ga u gradu Šarlot, u američkoj Saveznoj Državi Severna Karolina. Freskopisac Subotić je inače već oslikao značajan broj srpskih svetinja u Americi, od Klivlenda do Čikaga i dalje.

Urednik Medijske Mreže Srpske Dijaspore je mr Mirjana Raičević Tasić.

Najbolji film 91. dodele Oskara "Zelena knjiga", podseća na činjenicu da vreme provedeno sa ljudima drugačijim od nas, pa čak i u mraku bioskopske sale, može biti ključ u borbi protiv predrasuda.

Za svoje mesto na repertoaru, izborio se film francuskog reditelja Emanuela Finkijea "Sećanje na bol Margaret Dira" zasnovan na autobiografskoj drami koju je renomirana književnica objavila 1985. godine.

O porodičnoj drami "Spokoj" reditelja Pabla Trapera, posvećenoj savremenoj porodici koja je svoj spokoj izgradila na tamnicama argentinske vojne diktature, iz rakursa kritičarke Kristine Đuković.

"Premotavanje" nas vraća 80 godina unazad kada je Viktor Fleming snimio jedan od najomiljenijih i najkontroverznijih holivudskih filmova svih vremena "Prohujalo sa Vihorom".

U "Kontraplanu" sa francuskim glumcem i rediteljem Luijem Garelom čiji se film "Verni čovek" takmičio za "Beogradskog pobednika" na 47. FESTU.

Autor i urednik: Sandra Perović
Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković
Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.

Uloge tumače: Predrag Vasić, Jovana Milovanović, Katarina Živković, Nikola Stanković, Jana Milosavljević, Nemanja Rafailović, Kristijan Marković, Nenad Petrović, Isidora Građanin, Nikola Malbaša, Kristina Jeftović, Sava Stojanović, Stefan Vukić, Ivana Adžić, Milan Zarić, Vanja Jovanović, Matea Milosavljević

Ostale uloge: Nebojša Rako, Ana Mandić, Milica Zarić, Slobodan Beštić, Miloš Vlalukin, Katarina Žutić, Predrag Bjelac, Darko Tomović, Vladan Dujović, Nenad Ćirić, Aleksandar Đurica, Danijela Ugrenović, Stefan Kovačević, Vanja Milačić, Petar Strugar...

urednik serije: Marko Novaković
reditelji: Miloš Petričić, Milan Konjević, Branko Vučić i Kosta Ristić
scenaristi: Vladimir Simić, Vladimir Ćosić, Milena Depolo, Milan Konjević, Nina Džuver i Branislav Černjev
direktori fotografije: Pera Popović, Aleksandar Ivančević, Darko Stanojev i Goran Janković
scenograf: Biljana Nećak
kostimograf: Andrea Samardžić
muzika: Milovan Bošković i Ivan Bon
montažer: Branislav Godić
proizvodnja: Radio-televizija Srbije i Original Film, 2019. godine

Major Arizanov oboren je prvog dana bombardovanja iznad Drinice. Nakon katapultiranja dva dana probijao se kroz UČK kampove.

Radosavljević i Perić oboreni su 26. marta iznad teritorije Bosne i Hercegovine, što nikada zvanično nije potvrđeno. Njihova tragedija i drama sa obaranjem se tek nastavlja.

Film "Niko nije rekao neću" donosi priču koja do sada javno nikada nije u potpunosti ispričana. Sudbina trojice pilota praćena je u dokumentarno-igranoj formi.

Autor emisije: Slađana Zarić
Reditelj: Boban Simojlović
Novinar: Vesna Ilić
Montažer: Marija Bogićević

Drugi deo dokumentarnog filma "Niko nije rekao neću" bavi se sudbinama pilota Predraga Milutinovića, Nebojše Nikolića, Dragana Ilića, Bore Zoraje, Abdula Emetija i Dragana Milenkovića. Piloti Milutinović i Nikolić poleteli su prve večeri NATO bombardovanja. Nikolić je oboren iznad Titela u borbi sa 24 NATO aviona. Milutinović je poleteo sa Aerodroma "Ponikve" i oboren je iznad planine Jastrebac. Boro Zoraja je u vazduhu proveo 40 minuta, što je najduži let tokom NATO bombardovanja. Pilot Emeti uspeo je da u zahvat uhvati neprijateljski avion i nedostajalo mu je samo još nekoliko sekundi da lansira raketu. Milenković je dobio tajni zadatak da obori "neoborivi" izviđački U2, a Ilić je uspeo da sleti sa oštećenim avionom.

Prvi deo dokumentarnog filma "Niko nije rekao neću" govori o trojici pilota MIG-a 29 koji su branili nebo Jugoslavije tokom bombardovanja 1999. godine. To je priča o Ilji Arizanovu, Zoranu Radosavljeviću i Slobodanu Periću.

Autor serijala: Slađana Zarić
Reditelj emisije: Petar Stanojlović
Direktor fotografije: Zoran Sinđelić
Montažer: Marija Bogičević
Novinar: Vesna Ilić

Najpre, 28. juna, na Vidovdan osveštani su temelji Srpsko-ruske crkve koja se gradi u Kingisepu, na samom zapadu Ruske federacije, a posvećena je srpskom svecu Knezu Lazaru i ruskom svecu Nikolaju Drugom Romanovu.

Temelj buduće Srpsko-ruske crkve u Kingisepu

Vojislav Despot i episkop Kiril

U novijoj istoriji to je prva crkva u Rusiji posvećena jednom srpskom svecu.

Doduše početkom 18. veka, ruski grof srpskog porekla Sava Vladislavić Raguzinski, sagradio je u današnjem gradu Kjahti, crkvu posvećenu Svetom Savi.

Međunarodna naučna konferencija „100 godina Ruske emigracije u Srbiji. Sudbine i rezultati" drugi je važan događaj. Na njemu je radove izlagalo petnaestak ruskih i srpskih naučnika.

Međunarodna naučna konferencija "100 godina ruske emigracije u Srbiji"

Vera Katanić i Lira Burak

Istovremeno bila je postavljena i unikatna izložba sa izuzetnim dokumentima iz Arhiva Srpske pravoslavne crkve.

Domaćin trećeg događaja bila je „Akademiji Srbija". U njoj su nastupili naši umetnici iz Beograda i Hor „Danica" iz Sankt Peterburga.

autor emisije i Dragana Drakulić Prijma

Potom su nas domaćini poveli u Ivangorod, koji od Estonije deli samo reka.

Ivangorod, granica između Rusije i Estonije

Organizatori „Dana srpske kulture" su Vlada Lenjingradske oblasti i Pravoslavno duhovno prosvetiteljski centar „Ljubav" iz Zemuna.

Autor i scenarista emisije je Vera Katanić.

Režija Ernestina Gligorijević

U studiju Nebojšu čeka Katarina (Ana Najkić), i reditelj(Ivan Zarić) koji pokušava prilično haotičnu situaciju da spasi uz pomoć glumice Anđelke Prpić, jer u "živom programu" se mogu desiti i nepredviđene situacije.

Bend Master Blaster izvešće song Nikole Čuturila.

Urednica serije je Ljiljana Stojković
Scenaristkinja: Vladislava Vojnović
Autor songa: Nikola Čuturilo
Kompozitor: Dušan Bezuha
Kostimografkinja: Aleksandra Aleksandrić
Scenografi: Aleksandar Cvijanović i Tanja Ivanović
Direktori fotografije: Fedor Munižaba, Dragan Matijević i Nenad Cvetković
Reditelj: Milutin Petrović

Treća epizoda emisije "S Tamarom u akciji" posvećena je porodici Stamenić, koju čine tri generacije - deda Slavoljub i baba Biljana, sin Zlatko, snaja Vesna i tri unuke (Slavica, Milica i Anastasija).

Vesna i Zlatko Stamenić su neko vreme radili u Beogradu, živeli kao podstanari u Pančevu. Zlatko je završio vojnu školu, Vesna je poslastičar. Međutim, nisu mogli dugo tako finansijski da izdrže i vratili su se u Kraljevo, gde su se i venčali a stanovali su u stanu Zlatkovih roditelja.

Stan je vlasništvo bake Biljane, koji se nije renovirao punih pedeset godina koliko Biljana u njemu živi. Stolarija je potpuno propala, kao i kupatilo i kuhinja. Sedam članova porodice živi u ovom nefunkcionalnom domu. Ipak, izuzetno su složni i optimistični, brinu jedni o drugima - upravo zbog nemaštine i nedostatka prostora.

Deda Slavoljub i baka Biljana Stamenić su ostali bez posla da kraju pete decenije. Iako su pokušavali, nisu uspeli nigde da se zaposle. Sada čekaju starosnu penziju, čuvajući unuke. Bez obzira na otežane životne i stambene uslove, Stamenići su veoma vedra porodica koja se sa svim nedaćama nosi dostojanstveno.

Sa Javno-komunalnim preduzećem iz Kraljeva, koji su pomagali pre svega oko nošenja velike količine šuta i starih stvari, Tamarini majstori su, zahvaljujući kreativnim idejama arhitekte Aleksandra Popovića - napravili Stamenićima veoma funkcionalan i do neprepoznatljivosti unapređen životni prostor!

Po običaju, osim upoznavanja porodice kojoj je akcija posvećena i praćenja toka građevinskih radova na porodičnom domu (koji uvek protiču u atmosferi solidarnosti i dobre saradnje ljudi dobre volje) i u ovoj epizodi biće predstavljene prirodne lepote kraja u kom se akcija sprovodi. Ovoga puta, to je okolina Kraljeva - planine Stolovi i Golija, zatim priča o čuvenom utvrđenju Maglič kao o i izuzetnoj inicijativi vlasnika etno domaćinstava, koji ugošćuju zaljubljenike u prirodu.

Nova, treća epizoda sedme sezone serijala "S Tamarom u akciji" na programu je u petak 29. marta, na Prvom programu RTS-a u 21 čas.