Miloš Biković je u drugom delu intervjua koji je sniman na imanju koje je nedavno kupio, govorio o ljubavi prema prirodi, o susretu sa zmijama koje je zatekao na placu, o renoviranju kuće i tome kako provodi vreme daleko od javnosti.
![Miloš Biković 2. deo]( "Miloš Biković 2. deo")
↧
Miloš Biković 2. deo
↧
Trezor
Od zebnje do smeha, dvadeset treća epizoda serije Vreme televizije, III ciklus - Iako je u periodu od 1977. do 1980. godine otpočela ekomomska kriza, još nisu ovladale zle slutnje o nastupajećem dobu. Verovalo se da su teškoće prolazne i da će biti savladane. Nove okolnosti koje je nosila privredna kriza značile su nove izazove televizijskim programima, naročito informativnim, koji blagodareći izvrsnim privrednim novinarima uspešno prate složenu ekonomsku situaciju. Kultura osvaja sve zapaženije mesto u informativnim emisijama. Reafirmišu se emisije lokalne i regionalne problematike; najviše uspeha ima Beogradska hronika, koja je pokrenuta umesto napuštenog projekta Beogradski program.
U ovom vremenu modernizuje se likovno opremanje programa, što dobija najpotpuniji izraz u Priručniku vizuelnih standarda TV Dnevnika i srodnih emisija čiji je autor Nenad Čonkić sa saradnicima.
- Učesnici: komentator Ljubiša Đurić, urednik Kulturne rubrike Petar Savković, spikeri Danka Novović i Staka Đorđević, inž. Rihard Klajn i snimatelj Čedo Filipović
- Scenarista dr Miroslav Savićević, voditelj Mića Orlović, reditelj Nikola Lorencin
- Premijerno emitovano 08.10.1998, Redakcija za istoriografiju, urednik dr Miroslav Savićević i Redakcija dokumentarnog programa, urednik Božidar Nikolić
Urednice: Milena Jekić Šotra, Marijana Cvetković, Vesna Došen, Bojana Andrić
↧
↧
Na skriveno te vodim mesto: Radoman Kanjevac
Serijal emisija "Na skriveno te vodim mesto" koncipiran je sa namerom da se prikažu prirodne lepote Srbije po izboru gosta emisije koji je obično iz oblasti naše kuture, umetnosti, nauke, sporta...
Ovoga puta svoje skriveno mesto (Manastir Sopoćani, Pešterska visoravan, Kanjon reke Uvac...) otkriva Radoman Kanjevac.
Autor serijala: Vitka Vujović
↧
Ilija Petković, od vetra sa Dinare do Tajfuna sa Karaburme
Imao je 21 godinu kada je na Brionima srušen Aleksandar Ranković. Tada su mu roditelji savetovali da ostane što duže u Kninu i da ne ide za Beograd. Ali pad prvog policajca Srbije doveo je i do pada finansiranja policijskog kluba OFK Beograda, odlaze Skoblar i Samardžić i šansu tada dobija mladi Kninjanin, student Više ekonomske škole. Dve godine kasnije daje dva gola Francuzima u četvrtfinalu Evropskog prvenstva, pet godina kasnije igra na oproštaju Pelea i važi za jedno od najboljih desnih krila na svetu.
Ova emisija Oka posvećena je tom dečku iz Knina koji je u međuvremenu postao legenda jugoslovenskog i srpskog fudbala. Iliji Petkoviću.
Gosti:
Dragan Džajić, legendarni fudbaler Crvene zvezde
Ivan Ćurković, čuveni golman Partizana i Sent Etjena
Mihajlo Todić, novinar Sportskog žurnala
Autor emisije: Gorislav Papić
↧
Proteze i 5 saveta o metodama podmlađivanja lica
U prvom delu emisije, "Hrana kao lek", zdrava jela pripremaće pevačica Jelena Gerbec. Ona će otkriti da li ima neki zdravstveni problem, kao i zašto je prešla na veganski način ishrane. Na meniju će biti slano i slatko jelo od sirovog voća i povrća. Sve važno o namirnicama objasniće nutricionista Đorđe Pejić.
Tema centralnog bloka emisije, "Ordinacija", su proteze. Saznaćete na koje se sve načine zubi mogu ispraviti, kada se ortodonti odlučuju za takozvanu "fiksnu" protezu, kako motivisati decu da nose mobilne aparate, postoji li rešenje za odrasle ako ne žele "fiksnu" itd. Sve odgovore daće dr Željko Milosavljević, specijalista ortodoncije sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu.
"5 saveta" biće u vezi sa različitim načinima podmlađivanja lica. Shvatićete kada je vreme početi sa tretmanima, koje procedure su opasne, koliko traju efekti, na koji način se postiže priprodan izgled i još mogo toga zanimljivog. Savete će vam dati hirurg, dr Vladimir Arsenijević.
Autor i voditelj je Marija Popović.
Reditelj je Petar Stanojlović.
↧
↧
Naši susreti: Naše gore list
Upoznaćete mladića tipičnih obrisa srpske genetike. Rođen je u Melburnu, ali je njegovo poreklo je iz Metohije.
Diplomirao je Žurnalistiku na Dikin univerzitetu u Đilongu, nedaleko od Melburna i ubrzo ušao u svet sedme sile. Bavi se ekskluzivnim sportskim novinarstvom.
Bez obzira na rođenje i odrastanje u dalekoj Australiji, u njemu je duboko ukorenjena svest o svom poreklu, i to je ono što ovog mladića čini veoma posebnim, a evo i zašto....
Ovaj mladi novinar uspeo je da oseti i
promoviše zemlju svojih korena, živeći hiljadama kilometara daleko od nje, i
bolje od nas samih, ili možda baš zbog toga.
Samo jednim tekstom o Srbima, našoj zemlji, mentalitetu i Beogradu,
Australijanac, srpskog porekla uspeo je da "zapali" društvene mreže.
Njegovu priču na blogu "Dejli mejla" u kojoj duhovito opisuje 10 razloga
zbog kojih bi turisti trebalo da posete našu zemlju, na srpskom i
engleskom jeziku, pročitalo je stotine hiljada ljudi.
Angažovan u toku snimanja dokumentarca Borisa Malagurskog "Kosovo - momenat u civilizaciji", sjajno se snašao u ulozi voditelja, približivši gledalištu odličan scenario, prezentovanjem na jednostavan, ali suptilan način priču o Kosovu i Metohiji kroz istoriju do današnjih dana,
Stefan Popović vodi i omladinski radio srpske zajednice u Melburnu i na to je veoma ponosan.
U otvorenom razgovoru, pored ostalog, otkrio mi je ko je najzaslužniji
za njegovo znanje srpskog jezika, zašto voli svoju profesiju, i kakvo je
njegovo gledanje na ljubav......
Autor emisije mr Mirjana Raičević Tasić
↧
Projekti saobraćajne infrastrukture
.
![Lajkovac izgradnja brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac]( "Lajkovac izgradnja brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac")
![Izgradnja mosta preko Begeja]( "Izgradnja mosta preko Begeja")
![Izgradnja nadvožnjaka ''Beška'']( "Izgradnja nadvožnjaka ''Beška''")
![Nastavak kampanje ''3 sekunde ceo život'']( "Nastavak kampanje ''3 sekunde ceo život''")
![Uništena saobraćajna signalizacija]( "Uništena saobraćajna signalizacija")
![Goran Maslar, urednik emisije ''Koridori'']( "Goran Maslar, urednik emisije ''Koridori''")
Lajkovac izgradnja brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac
Vodimo vas i u Zrenjanin gde su u toku radovi na izgradnji dela obilaznice oko ovog grada u dužini od 3,75 kilometara. Obilaznica je izuzetno važna jer će teretni saobraćaj, koji sada ide kroz centar grada, biti preusmeren. U okviru projekta izgradnje obilaznice trenutno se grade novi most preko Begeja, kao i dve kružne raskrsnice.
Izgradnja mosta preko Begeja
U emisiji ćete videti i kako napreduju radovi na jednom od trenutno najvećih železničkih infrastrukturnih projekata u našoj zemlji - izgradnji pruge za velike brzine i to na deonici od Stare Pazove do Novog Sada. Pruga će povezati glavne gradove Srbije i Mađarske, Beograd i Budimpeštu.
Izgradnja nadvožnjaka ''Beška''
Govorimo i o bezbednosti u saobraćaju. Istraživanja pokazuju da je osnovni uzrok nesreća na auto-putevima u Srbiji, na kojima je za poslednje tri godine poginulo 150 ljudi, nedovoljno rastojanje između vozila. Za vozače amatere pravilo „tri sekunde" je zlatno pravilo vožnje jer im omogućava odstojanje od oko 45 metara kako bi mogli da zaustave svoje vozilo i da ne naprave lančani sudar. Zbog toga je JP „Putevi Srbije" uz podršku ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nastavilo edukativnu kampanju pod nazivom „Tri sekunde ceo život".
Nastavak kampanje ''3 sekunde ceo život''
Većoj bezbednosti učesnika u saobraćaju doprinosi i adekvatna saobraćajna signalizacija koja se nažalost iz godine u godinu sve više krade i namerno oštećuje. Godišnja vrednost ukradenih, oštećenih, uništenih saobraćajnih znakova, putokaznih tabli, smerokaza i ostale saobraćajne signalizacije i opreme na teritoriji cele Republike Srbije iznosi 135,5 miliona dinara ili više od milion evra.
Uništena saobraćajna signalizacija
Urednik emisije: Goran Maslar
↧
Kuća pored pruge
Neposredan povod za napuštanje rodnog ognjišta je što je nekoliko albanskih separatista silovalo ćerku. Ali, život u novosagrađenoj kući na periferiji gradića nije doneo smirenje.
"Kuća pored pruge"
Traume koje su poneli prate ih i dalje, a na to se nadovezuje i nerazumevanje, čak i neprijateljstvo nove sredine...
"Kuća pored pruge"
Uloge: Ljubiša Samardžić, Dušica Žegarac, Dubravka Jovanović, Slobodan Beštić...
Režija: Žarko Dragojević
↧
Led
Inspirisan istinitim događajima, Led je emotivna priča o devojci kojoj je ljubav pomogla da ustane iz invalidskih kolica i da postane šampion sveta u klizanju. (Lyod, 2018)
Led
Još od ranog detinjstva, Nađa je verovala u čuda. Zamišljala je kako istrčava na led uz ovacije publike i izvodi svoj najlepši ples. Zbog svoje vere i istrajnosti, ona postaje poznata klizačica.
Led
Na korak do najvećeg uspeha u karijeri, Nađa doživljava ozbiljnu povredu i završava u invalidskim kolicima. Vrativši se u rodni grad Irkutsk, ona ponovo pronalazi svoje snove zahvaljujući snazi Sibira u njenoj krvi, ali i neočekivanoj ljubavi prema hokejašu Saši.
Led
Uloge: Miloš Biković, Aglaja Tarasova, Aleksander Petrov...
Led
Režija: Oleg Trofim
↧
↧
Bruklin i Gusinje
Želimir Žilnik rođen je u Nišu, 1942. godine, a živi i radi u Novom Sadu. Autor je brojnih igranih i dokumentarnih filmova, jedan od začetnika žanra doku-drama, nagrađivan na domaćim i internacionalnim filmskim festivalima.
Želimir Žilnik
''Bruklin i Gusinje''
U drami se govori se o jednoj pojavi koja se dešava u ruralnim delovima Crne Gore (Plav, Gusinje) odakle na privremeni rad u Ameriku odlaze mladi ljudi da bi ostvarili san o lakom i bogatom životu.
''Bruklin i Gusinje''
Međutim, sam čin odlaska skopčan je sa znatnim poteškoćama, pa se jedan broj ambicioznih mladih ljudi dovija kako bi uspeo da se domogne "obećane perspektive", ali ubrzo se pokazuje da sve priče o uspehu počivaju na iluzijama...
''Bruklin i Gusinje''
Uloge tumače: Ivana Žigon, Lidija Stevanović, Škeljzen Uljević, Šećo Šabović, Bećir Uljević
''Bruklin i Gusinje''
urednik ciklusa: Marko Novaković
scenarista i reditelj: Želimir Žilnik
direktor fotografije: Ratko Kušić
scenograf i kostimograf: Milica Petrović
montažer: Vladimir Milenković
''Bruklin i Gusinje''
↧
Srbija na vezi: Nikola Tesla
Čime je Tesla zadužio čovečanstvo, koje su ključne godine u radu ovog genija, šta su najveće neistine u vezi sa njegovim životom, gde je Tesla bio krajem prošlog veka a gde smo mi danas, razumemo li uopšte šta je mogao i hteo, da li je imao nešto više od jake intuicije, da li je komunicirao sa drugim svetovima, kakav je imao odnos prema ženama, ima li naslednike...
O liku i delu Nikole Tesle govore Vladimir Jelenković, direktor muzeja Nikole Tesle i Velimir Abramović, filozof. Utiske sa skupa u hotelu Njujorker gde je Tesla živeo poslednjih 10 godina, a gde je održana Memorijalna konferencija, prenosi nam Zoran Pilot iz Kalifornije, nagrađen za "Teslinu viziju".
Urednik emisije: Tamara Drezgić
↧
Zlatna ideja: Preduzetnički grad Vranje
Vranje je zahvaljujući mladima dobre volje dobilo međunarodni filmski festival „Most", investicije iz dijaspore za razvoj kulture, sporta i preduzetništva, ali i brojna preduzetnička priznanja.
Otkrivamo kako je uspešno organizovan filmski festival „Most" i kako su Vranjanci ugostili mlade iz čitavog sveta. Milica Janjić je u Udruženju Centar za razvoj kreativnosti uspela da realizuje viziju festivala.
Saznali smo kako građani u Vranju mogu da pronađu zanatlije uz pomoć portala Firma plus. Sajt su osmislila dva prijatelja Ivan i Vladan, grafički dizajneri.
Za čuvanje tradicije i grnčarskog zanata, zadužena je porodica Stevanović. Kristina i Aleksandar su još kao deca naučili da prave figure od gline. Danas uspešno vode porodični posao.
Ženskog preduzetništva ima i u Vranju. Jelena Stanisavljević je nakon fakulteta iskoristila svoj hobi, znanje roditelja i društvene mreže i kreirala sopstveni brend za proizvodnju unikatnih torbica.
Da se ljubav prema slikanju i obradi drveta može pretvoriti u zanat i posao, svedoči i priča Dragane Aškov Stojiljković koja sa suprugom vodi kreativnu radionicu „Sveto drvo".
Priča Milana Stojanovića koji se nakon studija u inostranstvu vratio u rodni grad, govori da je uz želju da se pokrene sopstveni posao moguće pronaći i investitora koji deli viziju za razvoj južne Srbije.
Urednik serijala: Tamara Jakovljević
↧
Selo za maštanje
Selo Stojnik između Aranđelovca i Mladenovca na sat od Beograda pogodno je i za stočare i za voćare, ima fabriku, crkvu i školu. Priprema se i zadruga. Neki i dalje planiraju da odlaze, a neki i dolaze. Neko se i vraća. U ovom izdanju Znanja imanja govore:
Milovan Pavlović - zašto je u dilemi kad razmišlja o budućnosti sina Vladimira.
Darko Lučić - šta je još potrebno Stojniku da bude selo za maštanje?
Jelena Jovanović - da li je imala dilemu ostati ili vratiti se u domovinu.
Slavica Babić iz Orašca - šta dovodi goste u Karađorđev Vajat.
Gvozdenovići iz Žiće - zašto ih vole laste, pa imaju čak 86 gnezda.
Urednik i voditelj: Jasmina Nikitović Stojičić
Novinari: Ljiljana M. Petrović, Dragana Popov
↧
↧
Nije svaka starost ista
Ljubica je još uvek bistrog uma, vedrog duha i dobrog zdravlja. Ona sama održava kompletno seosko domaćinstvo i još uvek kopa, cepa drva, kosi i svoje godine sa lakoćom nosi.
Druga priča u novom izdanju Kvadrature kruga govori o Sretenu Smiljaniću gorštaku iz Ljubiša koji je 40 godina pošumljavao zlatiborske goleti i ozelenjavao litice u svom rodnom Ljubišu. Iza njega je ostala šuma sa više od 20.000 stabala četinara koja vredi stotine hiljada evra i koja više podseća na park nego na šumu.
Iako je na pragu osme decenije Sreten se još uvek vere na stabla jele, smrče i bora, visoka i do 30 metara, kako bi obezbedio zdrave šišarke i kvalitetno seme za svoj rasadnik u kome uzgaja oko 15 vrsta četinara.
Urednik emisije: Branko Stanković
↧
Intervju: Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije
Posle izjave predsednika Vučića da bi Srbija do 2024. mogla da završi pregovore, a dve godine kasnije i postane članica Evropske unije, nameću se pitanja: može li Srbija ovim tempom da postigne sve, i kakav signal Unija daje neotvaranjem nijednog poglavlja u prvoj polovini godine. Šta bi u Srbiji trebalo promeniti da bi se ostvario napredak u vladavini prava?
Kakva je pozicija Srbije u susret nastavku dijaloga o Kosovu?
Gost: Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije
Razgovor vodi Olivera Jovićević
↧
Mito, bekrijo - Autorsko veče Radoslava Graića
Više od 30 pevača i 20 članova Narodnog orkestra RTS-a,
pod upravom Vlade Panovića svojski je gradilo priču o 60 godina
umetničkog rada mestra Radoslava Grajića. Oni su izveli 22 njegove
kompozicije.
Iz pera Radoslava Graića nastala je muzika za različite ukuse, zabavna, narodna i dečja. Pored pesme "Mito bekrijo", proslavile su ga i "Žubor voda žuborila", "Doleteće golub beli", "Hej krčamarice", ali i pesme "Vuče, Vuče bubo lenja šta će reći pokolenja", "Lako je prutu da se sokoli", kao i čuvena "Stjuardesa", koju je pevao Đorđe Marjanović.
Urednik i reditelj je Nena Kunijević.
↧
Mahovina na asfaltu
Drugovi su mu mali pas, beli zec, sneg i krošnje drveća, točak vodenice. U tom ambijentu nastaju i njegovi prvi stihovi.
''Mahovina na asfaltu''
Iznenada, sve se menja. Potrebno je tom malom čoveku mnogo snage kako bi pobedio nesporazume sa novom sredinom, sa ritmom velikog rada u koji je prešao da živi. Ipak prave vrednosti se uvek iskažu, pa tako i dečak nalazi svoje mesto pod suncem. A i roditelji ponešto nauče od dece...
''Mahovina na asfaltu''
Uloge: Dragomir Felba, Dušan Janičijević, Alenka Rančić, Radoš Bajić, Vladan Živković, Lidija Pletl, Miroljub Lešo, Tatjana Beljakova, Faruk Begolli, Mirjana Blašković, Ljubomir Cipranic...
Režij: Jovan Rančić
↧
↧
Čuda Bogorodice Beočinske
Obnovile su ga tri rođene sestre monahinje - igumanija Ekatarina, Marina i Varvara.
Zamonašile su se kao devojčice u manastiru Ćelije kod Valjeva i duhovna su čeda oca Justina Popovića.
Ikona Majke Božije u manastiru Beočin
Veruje se da je ikona čudotvorne Bogorodice Beočinske na Frušku Goru donesena sa Kosova. Stara je oko pet stotina godina.
Mati Ekatarina priča nam o njenoj čudesnoj isceliteljskoj moći.
Autor Rada Đokić Stojadinović
Reditelj Dragica Gačić
Manastir Beočin
↧
Mira Adanja Polak: Ekskluzivno
Vladislav Šćepanović i Mira Adanja Polak
Vladislav Šćepanović je pretstavljao Srbiju na Bijenalu u Veneciji 2017. Tada se i sreo sa ljudima koji su pretstavljali Džulijana Asanža i tada su poverili Vladislavu Šćepanoviću da naslika njegov portret. Ovih dana došla je u njegov atelje i zahvalnice Asanžove majke i Asanžove supruge i advokata koje kazuju da je lik sina i supruga stvarno pogođen.
Vladislav Šćepanović
To je i bio razlog da odem u njegov atelje i da ovog slikara podsetim na naše ranije susrete kada je kao profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu uvek jasno ukazivao na neobične talente među mladim slikarima. Uvek je bio značajan faktor u odabiru za Oktobarski salon koji uvek iznedri novo talentovano ime.
Nema gde on nije izlagao i nema izlozbe koja nije privlačila pažnju svojom monumentalnošću, jer slike su bile uglavnom ogromne.
Bilo je to u Beogradu, Londonu, Vršcu, Parizu, Los Anđelesu, Podgorici.
Sećam se da me je zvao da pokrenemo rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti, u Beogradu uvek u akciji i planovima...
U njegovom ateljeu osećam se dobro i gledam slike koje se spremaju za Tokio. Slika Asanža nalazi se na centralnom mestu i njen kraj se već nazire.
Vladislava Šćepanovića vidim već u nekoj od svetskih galerija u kojima izlaze - a da ga svi razumeju, Šćepanović slika ljude koji su u otporu prema sadašnjici. Njegove slike kako kaže treba da svedoče o jednom vremenu i budu svedoci događaja.
Izlozba u Tokiju održaće se povodom odlaganja Olimpijskih igara i kao podsećanje na eru korona virusa koju citav svet preživljava.
Vladislav Šćepanović i Mira Adanja Polak
↧
Trezor: Vreme televizije
Razmeđa - Televizija Beograd ulazi u svoju treću deceniju, dok TV Novi Sad i TV Priština, još uvek na počecima traže svoju fizionomiju. Uprkos početaka privredne i društvene krize, na TVB jača tehnička osnova i program postiže u svim funkcijama značajne rezultate. Ciklus se završava direktnim prenosom sahrane predsednika Tita, što predstavlja i kraj jednog celovitog doba.
Početak krize, Vreme televizije, treći ciklus serije, 22. epizoda.
U prvo vreme na programima će se kriza manifestovati izveštajima o nestašici pojedinih proizvoda. Uputiće se da su jedan od uzroka krize bili veliki dugovi inostranim poveriocima i na njima utemeljene nesvrshodne investicije. Radio-televizija Beograd iskoristila je, pak, povoljnu priliku za investicije i pristupila izgradnji radiotelevizijskog doma u Košutnjaku, što će uticati na program tek u narednom periodu. Vodi se i propagandna akcija ''Milion televizora u svakom domu radio'', ali se do kraja ovog perioda ne postiže željeni cilj (to biva tek 1982. godine). Posebno se obeležava jubilej Televizije Beograd - dve decenije od početka emitovanja programa.
Učesnici: Milan Vukos, generalni direktor RTB; dr Milan Sedlar, direktor Elektronsko-računarskog centra RTB; inž. Radovan Drobnjaković, rukovodilac Sektora za održavanje u ERC-u; inž. Slobodan Antić, šef Sektora za tehnički razvoj; Vlado Milošević, pomoćnik generalnog direktora RTB za ekonomska pitanja; Andrija Ivanović, vođa rasvete; dr Miroslav Savićević, urednik Redakcije za istoriografiju
Scenarista dr Miroslav Savićević, voditelj Mića Orlović, reditelj Nikola Lorencin
↧
