U Novom Sadu, nastupom zrenjaninskog pozorišta sa predstavom Romeo i Julija Vilijema Šekspira, otvoren je 67. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine. U Požarevcu su počele 22. Glumačke svečanosti Milivoje Živanović. Jugoslovensko dramsko pozorište obeližilo je 69. rođendan.

U Galeriji SANU održan je koncert sa kamernim delima Vlastimira Trajkovića. U okviru Festivala igre nastupio je njurorški balet Hispaniko. Počeli su tradicionalni Aprilski susreti Studentskog kulturnog centra u Beogradu. Koncept ovogodišnjeg festivala usmeren je na avangardne prakse kroz savremene izvođačke umetnosti i u duhu je proslave 100 godišnjice dadaizma.

U Rimu je prvi put predstavljen manuskript "Kodeks o ptičijem letu" Leonarda da Vinčija. Rukopis, vlasništvo kraljevske biblioteke u Torinu, priča je o jednom snu, koji je postao realnost, a jedna kopija manuskripta stigla je i do Marsa.

Somborske muzičke svečanosti ove godine se održavaju od 7. do 13. aprila. U okviru programa nastupiće domaći i svetski umetnici - Irena Grafenauer, Mate Bekavac, Žak Ruvije, Stefan Milenković, a jedno koncertno veče posvećeno je delima akademika Dejana Despića. Gost Kulturnog dnevnika je sopran Katarina Jovanović koja će zajedno sa pijanistom Dejanom Sinadinovićem na SOMUS-u izvesti dela Fransisa Pulanka, Bendžamina Britna i Vilijama Bolkoma.

Svake večeri, od ponedeljka do petka, na Prvom programu, posle Dnevnika u 23, emituje se Kulturni dnevnik. Emisija je presek najznačajnijih vesti iz umetnosti, kulture, ali i pop-kulture, dizajna, novih tehnologija... Novinari, dopisnici, saradnici RTS-a javljaju se svakodnevno sa mesta najvažnijih i najzanimljivijih događaja. Kulturni dnevnik reafirmiše profesiju kritičara. Gosti Kulturnog dnevnika su vodeće ličnosti iz sveta kulture i umetnosti.

Urednik: Dragana Pantić
Montažer: Andrijana Arsenijević
Realizator: Sanja Redžić

Čime se bavi i kome pomaže humanitarna organizacija Srbi za Srbe?
Kako izgleda početak Šabačkog pozorišnog proleća?
Iz Studija znanja o našim naučnicima koji su usavršili hologramsku zaštitu novčanica.
Kako će studenti danas obeležili svoj dan?
U intervjuu gost za šljivovicu a u fokusu pričamo o reciklaži.

Tu su i sportske priče, protezanje i redovna rubrika o zdravlju.

Voditeljka Sanja Dragićević Babić

Televizija je došla u kuću Zdravkovića da bi snimila prilog o Miletovom progonu. Sima i Nada razmišljaju šta da ponude Miletu da ih on ne bi tužio zbog toga što su ga lažno optužili i fizički maltretirali.

U glavnim ulogama pojavljuju se Nebojša Ilić, Milica Mihajlović, Milutin Karadžić, Anja Mit, Miloš Samolov, Nataša Marković, Hristina Popović, Nemanja Oliverić i Uroš Jovčić.
Režija: Milan Karadžić

Psihijatar Stojan smatra da se Ivan i Milica još uvek nisu definitivno pomirili sve dok na seansu ne dovedu i Gocu i Anči. Sima i Nada optužili su Mileta da im je ukrao novac. Policija je, međutim, utvrdila da Mile nije krivac. Ali novca i dalje nema.

U glavnim ulogama pojavljuju se Nebojša Ilić, Milica Mihajlović, Milutin Karadžić, Anja Mit, Miloš Samolov, Nataša Marković, Hristina Popović, Nemanja Oliverić i Uroš Jovčić.
Režija: Milan Karadžić

Posle više raznih stanica kuda ga je njegov životni voz provozao, skrasio se u manastiru Krušedol, kao gost igumana, oca Gavrila (Aleksandar Berček)... Tu ga posećuju stari prijatelji - verni drugar, doktor Savić, Simo Matavulj i drugi... Sve češće se opominje svojih značajnih i bogatih kumova koje godinama nije video, a koji ga tako željno očekuju...

U dvorcu Dunđerskih značajan je dan. Okuplja se fino društvo u čast voljenog i dugo očekivanog gosta, Laze Kostića, koji, međutim, uvek kasni... On se neprimećen pojavljuje, dok mlada Lenka svira klavir... Gleda je krišom, kao da je video anđela...

Sada pedesetogodišnjak, Laza se još uvek oseća mladim. Ne krije svoje oduševljenje Lenkom, ali i ona reaguje na njega svom svojom mladalačkom ushićenošću... "Magični trenutak" se desio, srele su se dve srodne duše...

Glume: Vojin Ćetković, Tamara Aleksić, Nebojša Dugalić, Nebojša Ilić, Aleksandar Đurica, Nela Mihajlović, Sloboda Mićalović, Milica Grujičić, Aleksandar Berček, Ivan Đorđević Džudi, Milutin Karadžić, Mladen Nelević, Ljubomir Bulajić, Marko Janketić, i mnogi drugi...

Urednik serije: Mirjana Lazić
Kompozitor: Vojkan Borisavljević
Kostimograf: Ivanka Krstović
Scenograf: Dejan Anđelković
Direktor fotografije: Veselko Krčmar s.a.s; Darko Stanojev
Montažer: Petar Putniković
Saradnik na scenariju: Vanja Čobanov
Producent: Dragan Đurković
Scenario i režija: Zdravko Šotra

Pojedinačni nastupi privreda zemalja iz regiona na tržišima u svetu su mogući, ali ne i najplodonosniji. Otuda potreba da region Zapadnog Balkana bude prepoznat kao jedinstveno tržište, sa maksimalno iskoririšćenim potencijalima u korist privrede svake države.

Na ovom mišljenju zasnovano je i formiranje institucije Komorskog investicionog foruma, a od velikog su značaja i sajmovi koji okupljaju privrednike. Jedan od takvih, 20. jubilarni Međunarodni sajam privrede u Mostaru, počinje sutra, a o  nastupu Srbije, regionalnom povezivanju, potencijalima srpske privrede i mogućnostima za njen razvoj, neposredno pred put u Mostar, razgovarali smo sa Nenadom Đuđevićem, direktorom Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije.

Gost u studiju je Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za dijasporu i predstavništva PKS.

Pre svega toga osvrnućemo se na izborni dan za nama  i videti kako je glasala dijaspora. 

Urednici emisije: Milena Vujović i Miroslav karlica

Realizacija: Ernestina Gligorijević

Milan Đoković, dramski pisac, romansijer, prevodilac (Beograd, 26. maj 1908 – Beograd, 5. decembar 1993.)

O MILANU ĐOKOVIĆU, prvi deo - Milan Đoković je posle završenih studija književnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu, objavio svoju prvu knjigu Brodolomnici sa pet dramatizovanih slika. Na sceni Narodnog pozorišta u junu 1934. godine premijerno je izvedeno njegovo dramsko delo Dogovor kuću gradi u režiji Raše Plaovića, a godinu dana kasnije sa Pjerom Križanićem osnovao je satirični list "Ošišani jež". Rat je Đoković proveo u Beogradu, pisao je prevodio i bio urednik u "Politici", a posle rata, nastavio da piše i režira. Ovaj svestrani kulturni pregalac bio je i upravnik Kolarčevog narodnog univerziteta, predsednik Srpske književne zadruge i Kulturno prosvetne zjednice Beograda i Srbije, jedan od osnivača Andrićeve i Vukove zadužbine. U razgovoru za "Trezor" njegov sin, takođe kulturni delatnik Dušan Đoković govori o radu Fondacije čiji je upravitelj. Fondacija "Milan Đoković" osnovan je 21. oktobra 2004. godine u Beogradu. Nazivajući novu instituciju imenom Milana Đokovića, osnivači nisu imali na umu samo negovanje uspomene na rad i dragoceno stvaralaštvo ovog velikana srpske kulture, već su se, prateći njegov trag , opredelili da učine značajne napore na sveobuhvatnom unapređenju kulture, prosvete i nauke na domaćim prostorima. Fondacija svoje delovanje ostvaruje, u najvećoj meri, na planu obrazovanja, kroz podršku umetničkim poduhvatima i naučno-istraživačkom radu u oblasti nauka o umetnostima, a posebnu vrednost predstavlja izdavačka. Povod za ovaj razgovor je novo izdanje Fondacije, dvotomna knjiga Dnevnik upravnika pozorišta sačinjena od beleški Milana Đokovića u periodu njegovog upravljanja Jugoslovenskim dramskim pozorištem od 1970. do 1975. godine. Dušan Đoković kaže: "Postavljali su ga uvek tamo gde je trebalo gasiti požar, a ne samo biti direktor. Imao je tu pokretačku snagu, znao je da nađe sredstva za kulturu, on je postavljen za direktora Kolarčeve zadužbine i odmah su pronađena sredstva za njegovo renoviranje, prvi put još od osnivanja...tako se desilo i sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem..."

Učesnici: upravitelj Fondacije Dušan Đoković, sagovornik  Bojana Andrić

Tehničko vođstvo Aleksandar Lejić i dežurna posada Studija 3,  snimatelj zvuka Alisa Seničić, dizajner svetla Dušan Ilić, sekretarica režije Vesna Jovanović, kamermani Miodrag Vorkapić, Slobodan Momčilović, Darko Stanojev; video mikser Mirjana Zagorac,  organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Marijana Čuturilo, reditelj Predrag Sinđelić, grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić

Premijerno emitovano 01.03.2017. u "Trezoru"; Redakcija za istoriografiju

ZALOGA ZA BUDUĆNOST - emisija o Zadužbini Vuka Karadžića, koja je osnovana je 1987. godine. Inicijativa za njeno osnivanje potekla je od Odbora za obeležavanje 200 godišnjice rođenja Vuka Stefanovića Karadžića, koga su činili predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti i drugih najznačajnijih naučnih, obrazovnih i kulturnih organizacija i institucija u Srbiji. Svi su oni kasnije postali i osnivači Vukove zadužbine. Zadužbina je osnovana kao nevladina, samostalna narodna ustanova koja se bavi svim oblastima narodnog života i stvaralaštva, u duhu trajnih vrednosti Vukovog dela. Prva sednica Skupštine Vukove zadužbine održana je 6. novembra 1987. godine na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu, u čijem radu je učestvovalo više od 500 osnivača i suosnivača, poverenika, zadužbinara, predstavnika mnogih udruženja, ustanova i gostiju Zadužbine. Iz najave u "Politici" od 22. februara 1989: "Institucija zadužbine ukorenjena je duboko u našu kulturu, ali smo i nju, kao i mnoge druge istorijske tekovine, zapostavili. Tako je i ideja o osnivanju zadužbine Vuka Karadžića, koja se javila posle Prvog svetskog rata, ostvarena tek sada, povodom dvestogodišnjice rođenja velikog reformatora srpskog književnog jezika. Kako se razvija i koji su planovi te institucije pitanja su na koja odgovara današnja emisija Zalog za budućnost u kojoj učestvuju mnogi naši i strani kulturni i javni radnici, među kojima i pesnikinja Desanka Maksimović."

Učestvuju Milan Đoković predsednik Skupštine Vukove zadužbine, Branko Ivošević, advokat-poverenik Vukove zadužbine, Ljubisav Kostić, zemljoradnik i suosnivač Vukove zadužbine, Gvozden Jovanović predsednik Izvršnog odbora Vukove zadužbine, Božidar Kovaček potpredsednik "Matice srpske", pesnikinja Desanka Maksimović, Ljiljana Šaper direktor OŠ "Vuk Karadžić" u Beogradu koja je takođe suosnivač Zadužbine, Milenko Savić direktor kadrovskog sektora "Beoplova", protojerej dr Irinej Bulović profesor Teološkog fakulteta u Beogradu, dr Nada Milošević-Đorđević profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, dr Hajnc Fišer potpredsednik Socijalističke partije Austrije i šef Socijalističke frakcije u austrijskom parlamentu o motivima za osnivanje Fondaciju Vuka Karadžića u Beču, dr Vladimir Erceg profesor Pedagoške akademije u Beogradu, Ilinka Mićić, upravnica Vukove zadužbine. Vukovu azbuku kazuje Miloš Žutić.

Scenarista i urednik Vida Tomić, snimatelj Miodrag Arsić, snimatelj zvuka Slavko Simić, montaža Aristea Vuletin, reditelj Lidija Veljanova

Priča je zasnovana na novinskim člancima koji su pratili burne govorničke "dvoboje" ovog kompozitora sa njegovim nemilosrdnim kritičarem Stanislavom Vinaverom. U komičnim "sukobima/dvobojima" sa Vinaverom kompozitor prolazi kroz stvaralačke dileme. Njegove ideje se na licu mesta ekranizuju u muziku, a ličnosti njegovog životnog dela, baleta "Ohridska legenda", pomažu mu u tome. Kompozitor postaje učesnik zapleta svog baleta i uz pomoć svojih dalekih i bliskih predaka, ali i suparnika Vinavera, pokušava da pronađe Biljanu (junakinju "Ohridske legende") i oslobodi je iz turskog ropstva.

"Legenda o grlici" posredno govori o Srbiji u prvoj polovini dvadesetog veka. Veliki deo filma slavi "Vaskrsenje" - prvi oratorijum u srpskoj muzici, posvećen vaskrsenju Hristovom.

Film o Stevanu Hristiću, kompozitoru, ali i osnivaču Beogradske filharmonije, direktoru Beogradske opere, prvom predsedniku Saveza kompozitora Jugoslavije i redovnom članu SANU, snimljen je u produkciji Školske redakcije Obrazovno-naučnog programa.

Uz Branislava Zeremskog (u ulozi samog kompozitora), Slobodana-Bode Ninkovića (kao književnika Stanislava Vinavera), Borku Tomović (koja je novinar Milica Jakovljević, šire poznata kao spisateljica Mir-Jam), uloge tumače i Marija Simojlović, Nebojša Rako, Zoran Modli, Marko Janković, Goran Tomanović, Gordana Stijačić, Sonja Kalajić, Oliver Tomić, Žarko Veličanski, Radoslav Herceg, Dragan Jovanović, Marija Ćirić, Dušan Đorđević, Šein Milić, Stanko Vaselinović.

Urednik filma je Ana Pavlović, reditelj Ilija Gajica - uz Mariju Ćirić i scenarista, izvršni producent Svetlana Bandić, snimatelj zvuka Damjan Popadić, scenograf Igor Bojović, kostimograf Natalija Lukić, direktor fotografije Milan Grbić, montažer Vladimir Radovanović, dizajner zvuka Marko M. Vučković.

Film je namenjen gledaocima svih uzrasta.

Memorijalni turnir RTS-a "Igrajmo za šesnaest" posle dva meseca takmičenja širom Srbije stigao je do same završnice - superfinala, koje će se održati u nedelju, 9. aprila, u USK "Voždovac" na Banjici, u Beogradu.

Turnir "Igrajmo za šesnaest" već 18 godina igra se u znak sećanja na radnike RTS-a ubijene u noći 23. aprila 1999. godine na radnom mestu u Aberdarevoj ulici u Beogradu. Turnir je vremenom prerastao okvire takmičenja zaposlenih u RTS-u i postao manifestacija kojom se širom Srbije sećamo i svih ostalih, nedužnih žrtava NATO agresije 1999. godine. Danas je "Igrajmo za šesnaest" najveća sportska manifestacija u Srbiji.

Ove godine više od 3000 učesnika Memorijala RTS-a širom zemlje je na sportskom terenu odalo počast žrtvama bombardovanja. Ukupno je organizovano 16 sportskih turnira u zemlji, odigrano je rekordnih 320 utakmica i to bez ijednog incidenta na sportskom terenu. Mali fudbal su igrali predstavnici 181 sportske ekipe iz Beograda, Subotice, Zrenjanina, Kragujevca, Niša, Bora, Požarevca, Vrnjačke Banje i Šapca, a učešće su u završnici takmičenja uzeli predstavnici dijaspore iz Holandije, Distrikta Brčko i kolege iz Javnih medijskih servisa Slovenije, Makedonije, RTV Republike Srpske i BN TV iz Bijeljine. Prvi put ove godine, igrajući u grupi u Nišu, učestvovala je i ekipa sa Kosova i Metohije, Dom zdravlja Donja Gušterica iz opštine Lipljan. Memorijal RTS u malom fudbalu igraju i žene, takmiči se i u stonom tenisu, kuglanju, basketu "3 na 3".

Superfinale "Igrajmo za 16" i ove godine je zapravo celodnevno sportsko druženje u znak pijeteta prema žrtvama bombardovanja. U sali USC "Voždovac" na Banjici i tokom prenosa utakmica superfinala gledaoci će moći da vide čitavu razglednicu pobednika i učesnika u svim sportovima, ali i sve što se događalo tokom prethodnih meseci. Podršku Turniru i ove godine daju brojne javne ličnosti, a na terenu USC Voždovac na Banjici u nedelju revijalnu utakmicu odigraće glumci iz serija koje se trenutno emituju na programu Javnog medijskog servisa kao i pevači u angažmanu PGP RTS. Dečiji hor RTS-a doprineće atmosferi kao i prethodnih godina.

Sportski dan u znak sećanja na poginule radnike RTS-a i sve žrtve NATO agresije u Srbiji u Sportskom centru "Voždovac" počinje u 13 časova kuglanjem, a nastavlja se od 15.30 kada su na programu polufinalna i finalna takmičenja žena i muškaraca u malom fudbalu.

Prvi učesnik superfinala je pobednik turnira "Igrajmo za 16" u grupi RTS - ekipa "Reportažna kola". Zaposleni u RTS-u su direktan plasman izborili pobedom u grupi u kojoj igraju radnici RTS-a. Drugi predstavnik biće poznat posle baraža ostalih pobednika po grupama koji se igra u subotu, 8. aprila. Biće to najbolja ekipa posle ukrštanja ostalih šest takmičarskih grupa (za muškarce), koliko ih je učestvovalo ove godine na Memorijalnom turniru RTS-a.

Memorijalni turnir "Igrajmo za 16" i ove godine podržava veliki broj sportskih i kulturnih radnika naše zemlje, predstavnici Udruženja reprezentativaca Srbije, brojnih klubova i škola, kao i kadeta Vojne akademije koje očekujemo tokom trajanja finalnih utakmica. Organizatori manifestacije su Sportski savez Beograda i RTS, dok se uz pomoć Sportskog saveza Srbije održavaju turniri u gradovima širom Srbije.

Prenos finala je od 16.55 do 19 časova na RTS 2 i RTS SAT.

Realizacija prenosa pod vođstvom reditelja Veselina Grozdanića, predsednika Organizacionog odbora "Igrajmo za 16", jeste doprinos višečlanog tima RTS-a.

U Užicu počinju radovi na periodičnom održavanju Ložioničkog mosta koji je deo državnog puta. Zbog radova koji će trajati 75 dana, saobraćaj u smeru od Požege ka Zlatiboru, biće preusmeren kroz grad. Na terenu je Slavica Jovanović.

Pripadnicima Vojske Srbije u Kruševcu biće uručeni ključevi trideset novoizgrađenih stanova u naselju Prnjavor koje je Vojska Srbije dobila u zamenu za različite vojne objekte širom Srbije. Sa njima razgovara Ljiljana Raičević.

Veterinarska stanica iz Velike Plane, do skoro je bila u privatnom vlasništvu, ali zbog nepoštovanja ugovornih obaveza, vraćeni su natrag u okvire lokalne samouprave. Sada se sami finasiraju, a rade na teritoriji tri sela opštine Velika Plana. Plan im je i da otvore azil za udomljavanje pasa lutalica, koje će prvobitno da sterilišu i vakcinišu. Više u priči Biljane Jović.

Pratite nas na Jutjub kanalu i Fejsbuku

Urednice emisije: Gordana Petrović, Ljiljana Ivanović i Dragana Anastasijević
Odgovorni urednik Redakcije Dopisništva: mr Nenad J. Ristić

ovo_je_srbija@rts.rs

Beogradski festival igre je nakon 15 godina pred beogradsku publiku doveo Balet Hrvatskog narodnog pozorišta iz Zagreba. Bila je to prilika da vidimo novu produkciju trupe koja obeležava 140 godina postojanja.

Predstavom "Hipnoza jedne ljubavi"‚ Zvezdara teatra počeo je takmičarski program festivala Šabačko proleće. U konkurenciji za nagrade je 7 izuzetnih predstava iz aktuelne produkcije domaćih pozorišta.

2017. je godina jubileja Fakulteta Muzičke umetnosti u Beogradu - 80 godina od osnivanja. Tim povodom, u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine održan je veliki koncert Simfonijskog orkestra i Operskog studija Akademije.

Na roman "Sjećanje šume"‚ Damira Karakaša se u Kulturnom dnevniku kritički osvrće Sanja Milić, urednica sa Drugog programa Radio Beograda.

Bečki Jozefštat-teatar postavio je priču o Loti Lenji, glumici i pevačici čiji je kult nadživeo vreme u kome je nastupala. Počela je karijeru u trupi Bertolda Brehta, završila je u filmskom serijalu o Džejmsu Bondu, ostavljajući i danas priliku da kabare bude zanimljiva umetnička forma.

Svake večeri, od ponedeljka do petka, na Prvom programu, posle Dnevnika u 23, emituje se Kulturni dnevnik. Emisija je presek najznačajnijih vesti iz umetnosti, kulture, ali i pop-kulture, dizajna, novih tehnologija... Novinari, dopisnici, saradnici RTS-a javljaju se svakodnevno sa mesta najvažnijih i najzanimljivijih događaja. Kulturni dnevnik reafirmiše profesiju kritičara. Gosti Kulturnog dnevnika su vodeće ličnosti iz sveta kulture i umetnosti.

Urednik: Olivera Milošević
Montažer: Branislav Popović
Realizator: Maja Mandić

Ko i kada iz bolnice šalje telegrame rodbini?

Oronuli zidovi, zarđali kreveti, dotrajale cevi, buđ u kupatilima... Ekipa "Beogradske hronike" bila je danas u Šestom odeljenju Infektivne klinike.

Bez zdravstvene knjižice, samo uz dobru volju, biblioterapija nudi jednostavno rešenje za svakodnevni stres.

Znate je iz serija "Selo gori, a baba se češlja", "Vojna akademija". I nagrada "Žanka Stokić" je u rukama naše gošće Olge Odanović.

Urednice emisije Dubravka Aleksić, Nataša Ristić i Slađana Tomašević 

U Fokus grupi pričamo o upisu prvaka - šta sve roditelji treba da znaju o tome, reći će nam učiteljica, školski psiholog i pedagog.

Nadležene u Zrenjaninu pitamo ima li spasa za zdanje stare Špiritane, koja je „zaslužila" mesto u tamošnjem „Muzeju destrukcije".

Videćete i kako su trojica Zrenjaninaca svoje uspomene zapakovali u film pod nazivom „Naša priča o Ruži".

Razgovarali smo i sa srednjoškolcima iz Brazila i Italije, koji su putem razmene učenika stigli u Srbiju.

Svoju priču ispričaće vam majstor za fagote, koji je svojevrsan svetski šampion u izradi ovih instrumenata.

Emisiju pripremile Nataša Miljković i Svetlana Arsić.

Kako izgleda kreirati kostime za Entoni Hopkinsa, Vanesu Redgrejv, Kiru Najtli i mnoge druge svetske zvezde? Zašto je Bil Marej ostao bez teksta kad nije dozvolila da komentariše Srbiju? Kako je odlučila da ostane u Beogradu iako je Voren Biti pitao kada će se preseliti u Holivud? Kako je uprkos svemu ostala kao sav normalan svet?

Bojana Nikitović svetski poznata kostimografkinja, poželela je da dan proveden sa ekipom emisije "TV lica" počne u Narodnom pozorištu, u krojačnici za koju je vezuju sećanja na početak uspešne karijere. Devojčica koja je odrastala uz popularnog oca Dragana Nikitovića, koju je u Trst na sladoled vodio Mate Parlov, oduvek je želela da se bavi kostimom. Danas, samo žali što legendarni Nikita nije doživeo da vidi njen veliki uspeh i brojne filmove za koje je radila kostim.

U emisiji će se prisetiti dodele Oskara 2007, kada je bila asistent Mileni Kanonero sa kojom je radila film Sofije Kopole "Marija Antoaneta" koji je nagrađen Oskarom, setiće se čestitke Toma Kruza, govoriće o perfekcionizmu zbog koga i danas, ako treba, noću farba košulje za scenu kao na početku karijere, a u njenom stanu dočekaće nas Bojanina majka koja joj je nesebična podrška.

Uz svetske uspehe, kao što su kostimi za Tosku u Metropolitenu ili brojne filmske hitove, ipak ističe da je njen najveći uspeh sin Vuk koji liči na dedu, a da je za sreću dovoljno prošetati Kalenićem u proleće.

Autor: Tanja Peternek Aleksić

Direktni prenosi oba meča su na Drugom programu RTS-a, a izveštaje pripremamo za Sportski dnevnik, u kome ćete čuti i Dejvis kup reprezentativce Srbije, na čelu sa Novakom Đokovićem. Pratimo i rezultate naših teniserki na turnirima u Čarlstonu i Montereju, a najavićemo i četvrtfinalne mečeve fudbalskog Kupa Srbije.

Urednici: Vladimir Mijaljević i Miloš Krivokapić
Realizacija: Vesna Peharc
Novinar: Dušan Albijanić
Voditelj Sporstkog dnevnika: Vladimir Mijaljević

Ko su pobednici proteklih predsedničkih izbora osim kandidata vladajuće koalicije okupljene oko SNS-a Aleksandra Vučića, koji je pobedio u prvom krugu? Kakve je pouke izvukla opozicija, a kakve vlast? Da li izborna pobeda lidera SNS cementira vlast te partije na svim nivoima i učvršćuje odnose u vladajućoj koaliciji? Sledi li prekomponovanje srpske političke scene? Kakvi su budući koraci Saše Jankovića, Vuka Jeremića i Luke Maksimovića i njihove posledice. Da li će doći do promena u delu proevropske opozicije kao i u strankama tzv. patriotske opozicije? Kakva je budućnost Šešelja i SRS? Hoće li biti važnih promena u Vladi i ko će biti premijer?

To su samo neka od pitanja o kojima će govoriti gosti Upitnika: Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja i zamenica predsednika SPS, Srđan Bogosavljević, generalni direktor agencije Ipsos Stratedžik marketing i Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator Politike.

Autor i urednik: Olivera Jovićević

Završio je Vojnu akademiju. Sedam godina je bio komandir pešadijskog voda i čete. Za to vreme vanredno je studirao psihologiju, diplomirao i magistrirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.

Bio je vojni psiholog i profesor na Vojnoj akademiji u Beogradu, i profesor psihometrije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Bio je načelnik psiholoske službe Generalštaba VS. Radio je u Institutu za strategijska istraživanja. Pukovnik je u rezervi. Objavio je više od 300 stručnih i naučnih radova i napisao više knjiga iz oblasti vojne psihologije i psihometrije.

Autor je knjige "Psihološka anatomija Golog otoka". O metodama psihičkog i fizičkog mučenja zatočenika na Golom otoku govori i književnik, akademik Dragoslav Mihailović.

Autor emisije Dragan Stanojević

Ali, ko i kada pomisli na to koliko je pataka, orlova, divljih svinja ili jelena u šumi? Da li smo im uzeli previše prostora, da li nekontrolisano stradaju od lovaca, da li će nestati i da li je to uopšte važno?

Svakako, praksa je pokazala da ako nešto što je "ničije", što nije u privatnom vlasništvu, ostavimo na savest svima nama i na čuvanje, to nešto neće dobro proći. Zato je bitno da razvijamo svest, u najranijem uzrastu, o tome zašto je divlja priroda važna i zašto je moramo čuvati.

Dok se ta promena svesti na širem nivou ne desi, treba "skinuti kapu" Šumarskim upravama, udruženjima, ekolozima, šumarima i pojedincima koji su u određenim delovima zemlje ipak uspeli da sačuvaju to što je ničije, a naše.

U nedelju pogledajte priču o Gornjem Podunavlju, o njegovim čuvarima i zaljubljenicima i njegovom najčuvenijem stanovniku - Ritskom (crvenom) jelenu.

"Jelen za ponos" - nedelja 9. april od 18.25